Gljivice koje izazivaju infekcije, poput roda „Aspergillus“, predstavljaju ozbiljan zdravstveni problem, a nova istraživanja sa Univerziteta u Mančesteru ukazuju na to da će se njihov opseg širenja značajno povećati usled klimatskih promena. Ova grupa gljivica, koja može izazvati tešku bolest poznatu kao aspergiloza, pretežno napada pluća i odgovorna je za milione smrtnih slučajeva svake godine. Istraživači su koristili kompjuterske simulacije kako bi mapirali potencijalno buduće širenje ovih gljivica, otkrivajući da bi se određene vrste mogle proširiti na nove delove Severne Amerike, Evrope, Kine i Rusije.
Prema rečima Normana van Rijna, jednog od autora studije, gljivice su nedovoljno istražene u poređenju sa virusima i parazitima, ali njihovo širenje može uticati na većinu područja sveta u budućnosti. Gljivice roda „Aspergillus“ se nalaze u zemljištu širom sveta i oslobađaju sitne spore koje se šire vazduhom, a ljudi ih svakodnevno udišu. Van Rijn je napomenuo da većina ljudi sa jakim imunim sistemom neće imati problema, ali kod onih sa slabijim imunitetom, gljivica može početi da raste i izazove ozbiljne zdravstvene probleme.
Aspergiloza ima visoke stope smrtnosti, koje se kreću između 20 i 40 procenata, a dijagnostikovanje može biti veoma teško. Simptomi, kao što su groznica i kašalj, su uobičajeni i za mnoge druge bolesti, što otežava brzu identifikaciju. U istraživanju je takođe otkriveno da bi vrsta „Aspergillus flavus“, koja preferira toplije klime, mogla da poveća svoje širenje za 16% ukoliko ljudi nastave da sagorevaju velike količine fosilnih goriva.
Osim toga, „Aspergillus fumigatus“, koji je prilagođen umerenijim klimama, može da se širi prema severu, ka Severnom polu, s obzirom na to da se globalne temperature povećavaju. Predviđa se da bi njegovo širenje moglo porasti za čak 77,5% do 2100. godine. Ova predviđanja ukazuju na ozbiljnu pretnju po javno zdravlje, posebno za populacije koje već imaju zdravstvene probleme ili slabiji imuni sistem.
U svetlu ovih otkrića, važno je razmotriti uticaj klimatskih promena na širenje zaraznih bolesti. Dok se fokusiramo na smanjenje emisija ugljen-dioksida i drugih gasova koji doprinose globalnom zagrevanju, moramo imati na umu i potencijalne posledice po zdravlje ljudi. Povećanje temperature može stvoriti povoljne uslove za širenje gljivičnih patogena, što može dovesti do epidemija i povećanih stope smrtnosti.
Zdravstveni sistemi širom sveta moraju se pripremiti za moguće promene u širenju ovih infekcija. To uključuje jačanje dijagnostičkih kapaciteta, obuku medicinskog osoblja i razvoj strategija za prevenciju i lečenje gljivičnih infekcija. Takođe, od suštinskog je značaja edukacija javnosti o rizicima i simptomima aspergiloze, kako bi se omogućila brža reakcija i lečenje.
S obzirom na to da su gljivice često zanemarene u javnom zdravlju, istraživanja poput ovog sa Univerziteta u Mančesteru su ključna za razumevanje kako klimatske promene utiču na naše zdravlje. S obzirom na predviđeni rast populacije i promene u životnoj sredini, važno je da se zdravstvene strategije prilagode novim izazovima koje donosi globalno zagrevanje.
U budućnosti, istraživači će morati dodatno da prouče kako se gljivice adaptiraju na promene u klimi i kako se možemo zaštititi od potencijalnih epidemija. Naučna zajednica i donosioci odluka moraju raditi zajedno kako bi se smanjili rizici i osigurala sigurnija i zdravija budućnost za sve nas.
