Minhen je ove godine bio domaćin bezbednosne konferencije na kojoj su se okupili vodeći svetski lideri i diplomate. Guverner Kalifornije Gevin Njusom je istakao da su napadi američkog predsednika Donalda Trampa na Evropu zapravo doveli do jačanja jedinstva tog kontinenta. Njusom, koji je poznat po svojim kritikama Trampa, ukazao je na to da su Trampove pretnje, uključujući i pretnje prema NATO-u, primorale evropske nacije da se više ujedine u suočavanju sa izazovima.
Tokom konferencije, predsednik Finske Aleksander Stub je govorio o imperijalizmu i ekspanziji kao neodvojivim aspektima DNK Vladimira Putina i Rusije. On je naglasio da Putin ne želi da okonča rat zbog visokih političkih i društvenih troškova, te je pozvao na povećanje ekonomskog pritiska na Rusiju i pružanje potpore Ukrajini.
Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski je upozorio da ishod rata zavisi od toga ko će prvi popustiti, naglašavajući da Putin želi mir pod uslovima koji su u njegovu korist. Takođe je istakao da je odlučnost Ukrajine na frontu ključna, s obzirom na to da ruski napredak ostaje minimalan.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus istakao je da NATO postaje sve više evropski kako bi opstao kao transatlantska alijansa. On je naglasio da oslanjanje na SAD za evropsku bezbednost ne bi trebalo da bude norma i da Evropa mora da preuzme veći deo odgovornosti za svoju sigurnost.
Danska premijerka Mete Frederiksen izjavila je da interesovanje SAD za kontrolu Grenlanda ostaje aktuelno, dok španski premijer Pedro Sančez naglašava potrebu za jačanjem evropskih odbrambenih kapaciteta u svetlu ruske pretnje.
Mađarska opozicija je najavila da će obnoviti odnose sa Poljskom nakon promene vlasti, dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naglašava da su SAD ponudile 15-godišnje garancije bezbednosti, ali da Ukrajina teži dužem periodu zaštite. Zelenski je takođe rekao da je spreman da raspiše izbore ukoliko se postigne dvomesečni prekid vatre, ali je naglasio da se ne može praviti teritorijalne ustupke.
Tokom panela, različiti lideri su se složili da je potrebno pojačati saradnju u oblasti bezbednosti i odbrane, te da evropske nacije moraju da preuzmu veću odgovornost za svoju sigurnost. Na konferenciji je bilo reči i o budućim bezbednosnim aranžmanima u regionu, s posebnim osvrtom na jačanje odnosa među članicama NATO-a i podršku Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske agresije.
Ova konferencija je još jednom pokazala da globalna bezbednost zahteva zajednički pristup i saradnju među državama, posebno u svetlu sve većih geopolitičkih tenzija. Lideri su se složili da je važno raditi na jačanju transatlantskih veza i osigurati stabilnost na evropskom kontinentu.
