Genetski modifikovana svinja čiji će organi biti pogodni za transplantaciju ljudima mogla bi da bude stvorena u Rusiji do 2030. godine. Ovaj projekat, koji se prvi put realizuje u zemlji, ima za cilj da pomogne u rešavanju kritične nestašice donorskih organa, izjavio je Eduard Čujko, embriolog i generalni direktor novosibirske kompanije M-Genomiks.
Čujko je istakao da bi stvaranje takve životinje moglo trajati tri do četiri godine. U poređenju sa svetskim liderima u ovoj oblasti, Rusija je još uvek u zaostatku, ali uz potrebna sredstva i podršku, naučnici veruju da mogu postići rezultate u predviđenom vremenskom okviru. Planirano je da se genetski modifikovane svinje uzgajaju u sterilnim uslovima, pod stalnim veterinarskim i medicinskim nadzorom, što će obezbediti idealan kvalitet organa za transplantaciju. U prvoj godini, projekat bi mogao da obezbedi oko 200 bubrega za ljudske operacije.
Prema planovima, hirurške procedure koje će se sprovoditi koristeći organe iz ovih svinja biće uključene u program obaveznog zdravstvenog osiguranja, dok će se razvoj kasnije prilagoditi za transplantaciju srca, pankreasa i jetre. Projekat će biti realizovan u saradnji sa klinikom „Mešalkin“, jednim od najvećih multidisciplinarnih medicinskih centara ruskog Ministarstva zdravlja. Na čelu projekta biće tim stručnjaka iz Instituta za citologiju i genetiku Sibirskog ogranka Ruske akademije nauka, uključujući embriologe, molekularne biologe i genetske inženjere.
U februaru 2025. godine, ovaj tim postao je prvi u Rusiji koji je uspeo da uzgaja prase putem vantelesne oplodnje, što predstavlja značajan korak u razvoju genetski modifikovanih životinja. Celi proces dobijanja odobrenja za registraciju i početak masovne proizvodnje ovih svinja trajaće otprilike 12 godina, od kojih će osam godina biti posvećeno pretkliničkim i kliničkim ispitivanjima.
Projekat je u decembru 2025. godine odabran od strane poslovnog inkubatora Novosibirskog AkademParka, gde je dobio podršku u oblasti poslovne ekspertize i potrazi za investitorima. Ksenotransplantacija, koja se odnosi na transplantaciju organa, tkiva ili ćelija sa životinja na ljude, predstavlja ključni aspekt ovog istraživanja. Svinje su posebno pogodne za ovakve operacije zbog sličnosti veličine njihovih organa sa ljudskim, brzog razmnožavanja i dobro proučene genetike.
U ovom kontekstu, američka kompanija eGenesis je 2024. godine uspešno transplantirala bubreg genetski modifikovane svinje pacijentu, koji je preživeo nekoliko meseci nakon operacije, što predstavlja značajan proboj u medicini. Ovaj uspeh dodatno podstiče istraživanje i razvoj ksenotransplantacije, ukazujući na mogućnosti koje pružaju genetski modifikovane životinje u borbi protiv nedostatka donorskih organa.
Uzimajući u obzir sve ove aspekte, projekat genetski modifikovane svinje u Rusiji predstavlja ambiciozan plan koji bi mogao značajno da unapredi medicinsku praksu i spasi mnoge živote. Iako postoje etička pitanja i izazovi u vezi sa ksenotransplantacijom, naučnici i stručnjaci veruju da će budući napredak u ovoj oblasti omogućiti sigurnije i efikasnije metode transplantacije.
U zaključku, razvoj genetski modifikovanih svinja sa ciljem transplantacije ljudima može da predstavlja revoluciju u medicini. U svetlu trenutnih izazova sa nedostatkom donorskih organa, ovakvi projekti su od suštinskog značaja za unapređenje zdravstva i pružanje nade pacijentima kojima su potrebne transplantacije. Sa pravilnim nadzorom, istraživanjem i regulativama, ksenotransplantacija bi mogla postati realnost koja će omogućiti mnogim ljudima bolju budućnost.
