Generalni direktor avio-kompanije Rajaner, Majkl O’Liri, nedavno je izneo ozbiljne zabrinutosti u vezi sa upotrebom dronova u vazdušnom prostoru Evropske unije. O’Liri je naglasio da bi, ukoliko nepoznati dronovi prekrše vazdušni prostor zemalja EU i izazovu poremećaje na aerodromima, trebalo da budu oboreni. Ova izjava dolazi u svetlu nedavnih incidenata koji su doveli do zatvaranja aerodroma u Danskoj i Poljskoj, što je rezultiralo značajnim problemima za avio-kompanije poput Rajanera.
U svom obraćanju medijima, O’Liri je upitao: „Zašto ne obaramo ove dronove?“, naglašavajući da bi takva mera mogla sprečiti prekid u radu aerodroma i smanjiti štetu za avio-kompanije. On je ukazao na to da su poremećaji u radu aerodroma izazvani prisustvom dronova veoma problematični i da mogu negativno uticati na operacije kompanije, kao i na putnike.
Zatvaranje aerodroma zbog dronova nije nov problem. U poslednjih nekoliko godina, svet je svedočio brojnim incidentima gde su dronovi izazvali prekide u avio-saobraćaju. Ovi incidenti postavili su pitanje o bezbednosti i kontroli vazdušnog prostora, posebno sa porastom broja dronova koji se koriste za različite svrhe, uključujući rekreaciju, fotografiju, pa čak i komercijalne svrhe.
Uključivanje dronova u vazdušni prostor postavlja izazove za vlasti i regulatorne agencije. Mnoge zemlje su već preduzele korake da reguliraju upotrebu dronova, ali se čini da je potreba za strožim merama neophodna. O’Liri je naglasio da bi vlasti trebale preduzeti odlučnije korake kako bi zaštitile vazdušni prostor i osigurale nesmetano funkcionisanje aerodroma.
Jedan od ključnih problema s kojima se susreću avio-kompanije jeste uočavanje i identifikacija dronova. Postoje različite tehnologije koje mogu pomoći u detekciji dronova, ali njihova efikasnost varira. Na primer, neki aerodromi koriste radarske sisteme, dok drugi primenjuju vizuelne metode. Međutim, u većini slučajeva, ovi sistemi nisu dovoljno brzi ili efikasni da bi sprečili prekid u radu aerodroma.
Osim što poremećaji uzrokovani dronovima mogu uticati na avio-kompanije, oni takođe mogu izazvati i ozbiljne bezbednosne probleme. U prošlosti su se događali incidenti gde su dronovi bili korišćeni za nelegalne aktivnosti, uključujući špijuniranje i krijumčarenje. Ove situacije dodatno naglašavaju potrebu za strožijim regulativama i većim nadzorom nad upotrebom dronova.
S obzirom na sve veći broj dronova u upotrebi, važno je da vlasti i avio-kompanije rade zajedno kako bi razvili strategije za upravljanje ovim tehnologijama. To može uključivati edukaciju korisnika dronova o pravilima i propisima, kao i razvijanje tehnoloških rešenja koja bi omogućila brzu detekciju i reakciju na prekršaje.
Osim toga, međunarodna saradnja je ključna kako bi se osiguralo da se standardi i smernice u vezi sa upotrebom dronova usklade na globalnom nivou. S obzirom na to da su dronovi postali globalni fenomen, važno je da sve zemlje usvoje slične pristupe kako bi se obezbedila bezbednost u vazdušnom prostoru.
U zaključku, incidenti sa dronovima i njihovo potencijalno ometanje avio-saobraćaja predstavljaju ozbiljan izazov za avio-industriju. O’Liri je jasno stavio do znanja da je potrebno delovati kako bi se zaštitili vazdušni prostor i aerodromi. U vreme kada tehnologija brzo napreduje, važno je da se uspostave jasne smernice i pravila koja će omogućiti bezbednu i efikasnu upotrebu dronova, a istovremeno štititi interese avio-kompanija i putnika.
