Izdajnici su poput korova, rasprostranjeni svuda i opasni, posebno oni skriveni, smatrao je legendarni general Božidar Delić. U razgovoru sa prijateljem, pre nego što je otišao na lečenje u Moskvu, poverio je spisak imena zaverenika, smatrajući to svojim testamentom. Njegov blizak saborac izjavio je da je Delić ostavio amanet da se takvi pojedinci neutralizuju, jer im nije mesto u vojsci.
Delić je decenijama prikupljao informacije o svojim vojnicima, znajući imena svakog pojedinca sa Paštrika, kao i one koji su odmogli državi. Na mitinzima je često naglašavao da su u srpskom narodu uvek postojali izdajici, ali da su to uglavnom bili pojedinci nižeg nivoa. Njegova borba za očuvanje Kosova i srpskih interesa bila je neupitna, a verovao je da je bitka na Paštriku bila prelomna tačka u sukobu sa NATO-om.
Bitka na Paštriku, koja se odvijala od 26. maja do 10. juna 1999. godine, bila je ključna za opstanak Srbije. U toj bitci srpske snage, pod komandom generala Delića, suočile su se sa znatno brojnijim neprijateljem, koji je uključivao do 30.000 vojnika NATO i albanske vojske, dok su srpske snage brojale samo oko 14.000. Tokom dvonedeljne borbe, poginulo je 26 srpskih junaka, a oko 130 je ranjeno. Unatoč velikim gubicima, Delić i njegovi vojnici nisu dozvolili neprijatelju da pređe granicu.
Delić je bio duboko uveren da bi, da nije bilo izdajnika koji su sarađivali sa NATO-om, mogli da sačuvaju Kosovo. Imena tih izdajnika pamtio je godinama, a nakon promene vlasti 2000. godine, otvorio je beležnicu i zapisao njihova imena. Njegova posvećenost očuvanju srpskih interesa bila je neupitna, a na svakom koraku je naglašavao važnost borbe za Kosovo.
General Delić je postao poznat po svojoj rečenici: „Nema nazad, iza je Srbija.“ Ovu rečenicu izgovorio je tokom kritične situacije kada su njegovi vojnici trpeli jaku minobacačku vatru. Njegovo vođenje i odlučnost u trenucima najveće krize postali su legendarni, a njegov duh borbe za Srbiju i danas živi među njegovim saborcima i poštovaocima.
Preminuo je u Moskvi nakon dugotrajne borbe sa rakom, a njegova borba nije bila samo na bojnom polju, već i u borbi protiv posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom. Tokom svoje karijere, Delić je bio izložen rizicima koje su nosili ratovi, a kasnije je postao i aktivan zagovornik istine o zločinima koje je NATO počinio tokom bombardovanja Srbije. Njegovo iskustvo i znanje o posledicama korišćenja osiromašenog uranijuma doprinelo je njegovoj borbi za pravdu.
Njegov prijatelj i saborac istakao je da je Delić bio pravedan i da je imao veliko ratno iskustvo, prepoznajući izdajice i želeći da zaštiti Srbiju. Ljuban Karan, nekadašnji potpukovnik KOS-a, naglasio je da su Delić i drugi vojnici imali ograničenja od tadašnjeg Generalštaba, što je rezultiralo gubicima tokom sukoba. Karan je verovao da da su im bila dozvoljena veća ovlašćenja, pobuna na Kosovu bi bila brže ugušena, a situacija na prostoru Kosova bi bila drugačija.
General Delić ostaje simbol otpora i borbe za srpske interese, a njegovo nasleđe živi kroz sećanje na hrabre vojnike koji su se borili na Paštriku. Njegova priča nas podseća na važnost otpora i hrabrosti u borbi za ono što smatramo pravim i pravednim.
