Svake godine, sa dolaskom lepog vremena, Beograd se bori s pojavom krpelja, malih artropoda koji se obično nalaze na zelenim površinama. U urbanim sredinama kao što su Košutnjak, Ada Ciganlija, Topčider i Zvezdara, krpelji su posebno prisutni u oblastima sa bujnom vegetacijom. Njihova aktivnost varira u zavisnosti od vremenskih uslova, dok klimatske promene omogućavaju njihovu pojavu tokom cele godine.
Krpelji su prilagodljivi i mogu preživeti u različitim klimatskim uslovima, od temperature od 4 stepena pa naviše. Iako su tradicionalno aktivni u proleće i jesen, danas se njihova sezona produžila zbog globalnog zagrevanja. Optimalne temperature za njihovu aktivnost su između 20 i 25 stepeni, kada je više od 40% odraslih jedinki i 30% nimfi aktivno. Vlažnost vazduha takođe igra ključnu ulogu, pri čemu se krpeljima najbolje snalazi kada je između 45 i 80%.
U normalnim okolnostima, krpelji obično imaju svoj drugi „pik“ aktivnosti na jesen, kada nova generacija izlazi iz hibernacije. Međutim, zbog klimatskih promena, krpelji su prisutni tokom cele godine, čak i u zimskim mesecima, iako u znatno manjem broju. U urbanim sredinama, gde se često nalaze domaće životinje i glodari, krpelji mogu preživeti zimu zahvaljujući svojoj toploti i hrani.
Ova vrsta organizama nije opasna samo zbog Lajmske bolesti, već i zbog mnogo drugih bolesti koje prenose. Krpelji mogu izazvati alergijske reakcije, a njihova ishrana može dovesti do prenosa različitih infekcija, uključujući afričku Erlihia spp., Babesia spp., Anaplasma spp., svinjsku kugu i Krimsko-kongoansku hemoragičnu groznicu. Ove bolesti su zabeležene i u Srbiji, a mnoge od njih su zoonotske, što znači da se mogu preneti sa životinja na ljude.
Kako bi se suzbila populacija krpelja, može se pristupiti različitim metodama kontrole. Jedna od njih uključuje uređenje zelenih površina, kao što su košenje i čišćenje, kako bi se smanjila prisutnost staništa pogodnog za krpelje. Hemijski tretmani zelenih površina takođe se primenjuju u Beogradu, u istom periodu kada se sprovodi suzbijanje komaraca.
Važno je da građani budu svesni opasnosti koje krpelji predstavljaju i preduzmu mere opreza prilikom boravka u prirodi. Kako bi se smanjila verovatnoća ugriza, preporučuje se nošenje svetle odeće, korišćenje repelentnih sredstava i pregledanje tela i odeće nakon povratka iz prirode. Ove mere mogu pomoći u smanjenju rizika od infekcija koje krpelji prenose.
U svetlu ovih informacija, važno je da se Beograđani i svi posetioci gradskih zelenih površina edukuju o opasnostima koje krpelji predstavljaju, kao i o načinima zaštite. Uzimajući u obzir sve više prisustvo krpelja tokom cele godine, neophodno je biti proaktivan u preventivnim merama i zaštititi svoje zdravlje.
U konačnici, krpelji su postali sastavni deo ekosistema, ali njihova uloga kao prenosnika bolesti zahteva pažnju i delovanje. S obzirom na klimatske promene i urbanizaciju, njihova kontrola i edukacija o rizicima su ključni za očuvanje zdravlja građana. Krpelji nisu samo ekološka pretnja, već i izazov za javno zdravlje koji zahteva hitnu i sveobuhvatnu reakciju.
