Beograđani primete sve manji broj vrabaca u gradu, a stručnjaci ističu da je to posledica dugotrajnih promena u urbanizaciji i načinu na koji grad raste. Uroš Stiljković iz Društva za zaštitu ptica Srbije naglašava da je glavni razlog za smanjenje populacije vrabaca nedostatak zelenih površina. Iako u gradu ima drveća i trave, žbunje, koje predstavlja ključno stanište za ptice, gotovo da i ne postoji ili je previše orezano da bi moglo pružiti adekvatnu zaštitu.
Stiljković ukazuje na to da je u poslednje vreme fokus na urbanizaciji prešao sa stvaranja prirodnih ekosistema na estetske i ljudske potrebe. Ova promena u pristupu urbanom razvoju dovela je do smanjenja staništa za ptice. „Smanjenje žbunja, kao i betonizacija velikih površina, smanjuje dostupnost skloništa i hrane za vrabce“, dodaje on i naglašava da je sve više betona i asfalta, dok je sve manje prostora gde ptice mogu da se sakriju ili pronađu hranu.
Smanjenje broja vrabaca nije novo, ali se intenzivira u poslednjim godinama. Prema podacima, populacija vrabaca opada od 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, ne samo u Srbiji već i širom Evrope. Stiljković objašnjava da se raspored vrabaca menja; nekada su bili prisutniji u centru grada, a sada se povlače prema obodima, ali se i dalje mogu čuti u mestima gde ima zelenila.
Smanjenje vrabaca može da ima značajan uticaj na ekosistem. Ove ptice igraju važnu ulogu u kontroli insekata i širenju semena, što doprinosi očuvanju biljnog sveta. Kada se njihova populacija smanji, može doći do poremećaja u prirodnoj ravnoteži. To je još jedan razlog zašto je važno obratiti pažnju na zaštitu njihovih staništa i unapređenje urbanih zelenih površina.
U poslednjih nekoliko godina, mnogi gradovi u Evropi pokušavaju da poboljšaju svoje zelene površine kako bi podržali lokalne ekosisteme. Postavljanje novih parkova, stvaranje urbanih vrtova i sadnja drveća su neki od načina na koje se gradovi trude da vrate prirodu u urbana okruženja. Stiljković naglašava da je važno da se u urbanizaciji ne zaboravi na prirodu, jer su gradovi i priroda međusobno povezani.
Osim toga, građani mogu igrati aktivnu ulogu u očuvanju vrabaca. Mnogi se odlučuju da u svojim dvorištima postave hranilice i gnežđike kako bi privukli ptice. Edukacija o značaju vrabaca i načinu na koji možemo pomoći njihovoj populaciji je ključna. Uloga pojedinaca je veoma važna, jer svaka mala akcija može doprineti poboljšanju uslova za život ovih ptica.
Stoga, dok se Beograd razvija i raste, važno je da se očuva ravnoteža između urbanizacije i prirode. Potrebno je više zelenih površina, a ne samo zgrada i asfalta. Uključivanje prirodnih staništa u urbanu sredinu može pomoći u očuvanju vrabaca i drugih ptica, čime se poboljšava kvalitet života u gradu.
U zaključku, smanjenje populacije vrabaca u Beogradu nije samo lokalni problem, već deo šireg fenomena koji zahvata čitavu Evropu. Potrebno je preispitati pristup urbanizaciji i dati prioritet očuvanju prirodnih staništa. Samo tako možemo osigurati da vrabci i druge ptice imaju mesto u našem gradu i da se očuva biodiverzitet, koji je od ključnog značaja za zdravlje našeg ekosistema.
