Samo dva i po meseca od održavanja vanrednih parlamentarnih izbora, institucije u Prištini ponovo su zapale u krizu. Razlog za to je pokušaj da se do 5. marta izabere novi predsednik tzv. države Kosovo. Probijanje tog roka nateralo je aktuelnu predsednicu Vjosu Osmani da raspusti parlament. I pre nego što je to učinila, njeno ime je izostalo sa spiska kandidata za predsednika, što je podgrejalo sumnje o sporu između nje i premijera Aljbina Kurtija.
Odnosi između Osmani i Kurtija, koji su nekada bili označavani kao saveznički, sada su ozbiljno narušeni. U proteklim danima, zabeležene su oštre izjave između njih, dok su mediji primetili hladan ton komunikacije. Skupština u Prištini nije uspela da izabere predsednika, pošto je u sali bilo samo 66 poslanika Samoopredeljenja i nevećinskih nesrpskih zajednica, dok je za izbor predsednika potrebno najmanje 80 glasova u prvom i drugom, odnosno 61 glas u trećem krugu glasanja.
U petak, Osmani je donela dekret kojim je raspustila parlament, čime je dovela Kosovo na korak od još jednih vanrednih parlamentarnih izbora. Ubrzo nakon toga, parlamentarna grupa Pokreta Samoopredeljenje podnela je tužbu ustavnom sudu u Prištini, tvrdeći da je reč o neustavnoj odluci. Ustavni sud je izrekao privremenu meru do 31. marta protiv dekreta, naredivši da se ista mera primenjuje na svaku akciju parlamenta.
Osmani je reagovala na optužbe Samoopredeljenja, rekavši da se konsultovala sa desetinama pravnika koji su podržali njen dekret. „Nisam prorok koji nikada ne greši u životu. Zato ustavni sud i postoji“, izjavila je ona. Takođe, istakla je da su prethodni predsednik i aktuelni premijer kršili ustav, ali je dodala da je njena odluka doneta isključivo u javnom interesu.
Prema njenim rečima, ako bi je Samoopredeljenje predložilo kao jedinog kandidata, bila bi ponovo izabrana za predsednicu. Međutim, Samoopredeljenje je predložilo drugog kandidata, a Osmani je odbila njihovu ponudu za podršku. Kada je postalo jasno da bi mogla imati šanse za ponovni izbor, stigla je nova procena Samoopredeljenja koja nije podržala njenu kandidaturu.
Osmani je naglasila da će časno obavljati funkciju predsednice do 4. aprila i nije isključila mogućnost povratka u DSK, ističući da će svaku odluku doneti u najboljem interesu Kosova.
Govoreći o odnosima između Osmani i Kurtija, Petar Đorđević iz organizacije „Mlada aktivna Gračanica“ ukazuje na to da su odnosi postali napeti nakon izbora održanih u decembru. Iako je vlada formirana, došlo je do zahlađenja odnosa između Samoopredeljenja i Vjose Osmani. On smatra da je rejting Osmani porastao, posebno u kontekstu jačanja odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskom unijom, što je moglo biti viđeno kao pretnja od strane Samoopredeljenja.
Đorđević dodaje da se čini da Aljbin Kurti i Samoopredeljenje nisu našli za shodno da se oduže Vjosi Osmani, iako je ona značajno doprinela njihovoj pobedi na izborima. Njena odluka o raspisivanju izbora tokom katoličkog Božića, kada je dijaspora bila prisutna, doprinela je velikom uspehu Samoopredeljenja.
U zaključku, situacija u Prištini je još jednom postala kompleksna. Napetost između ključnih političkih figura ukazuje na potencijalne izazove sa kojima će se suočiti Kosovo u narednim mesecima. Raspusštanjem parlamenta, Vjosa Osmani je otvorila vrata za nove izbore, ali i za dalje političke turbulencije koje bi mogle uticati na stabilnost privremenih institucija. U ovom trenutku, sve oči su uprte ka budućim potezima i odlukama koje će oblikovati političku scenu Kosova.
