U poslednje vreme, politička situacija u Bosni i Hercegovini (BiH) postala je još napetija, naročito nakon izjava koje su izneli lideri različitih političkih stranaka. Srpski član Predsedništva BiH, Željka Cvijanović, izjavila je da stanje u BiH jasno pokazuje posledice delovanja OHR-a (Odeljenje za implementaciju mira). U njenoj reakciji na poziv predsednika Stranke demokratske akcije (SDA), Bakira Izetbegovića, da OHR ostane u BiH i da Milorad Dodik bude odstranjen iz politike, ona je ukazala na nesposobnost političkog Sarajeva da zajedno sa drugim narodima gradi zajedničku državu.
Cvijanović je istakla da Izetbegović i drugi bošnjački političari ne razumeju da njihovo insistiranje na očuvanju OHR-a i dalje suprotstavljanje demokratiji i ustavu može samo produbiti postojeće tenzije. „Bakir Izetbegović je, zbog svojih veza sa radikalnim elementima, najmanje pozvan da priča o ‘nekim narativima’“, navela je ona, naglašavajući da su njegovi politički uzori postavili tezu o nemogućnosti koegzistencije između islamske vere i drugih institucija.
U međuvremenu, šef Kluba poslanika SNSD-a, Sanja Vulić, ocenila je da Izetbegovićev poziv na odstranjenje Dodika predstavlja „poziv na političku likvidaciju“. Vulićeva je istakla da kada se u Republici Srpskoj spomene „predsednik“, svi odmah pomisle na Milorada Dodika, dok u ostatku BiH to ne znači ništa. Ona je naglasila da su takve izjave neprimerene i da otkrivaju neznanje o trenutnom multipolarnom svetu.
Vulićeva je takođe podsetila na to da je Izetbegović ćutao kada su njegovi politički protivnici uklonjeni iz vlasti, insinuirajući da sada traži podršku stranaca kako bi se oslobodio Dodika. „Ta zavisnost o strancima podseća na neku vrstu ‘stokholmskog sindroma’, drugo objašnjenje zaista nemam“, rekla je ona, implicirajući da politička elita u Sarajevu zavisi od stranih faktora.
S druge strane, Izetbegović je na sednici Glavnog odbora SDA izjavio da je tema razgovora Milorad Dodik i da on mora biti odstranjeni iz političkog života BiH. On je naglasio da bez uklanjanja Dodika neće doći do ozdravljenja odnosa u BiH, pozivajući se na presude Suda BiH i Ustavnog suda. Izetbegović je takođe istakao da OHR mora ostati u punom kapacitetu, naglašavajući da slabljenje pozicije OHR-a nije opcija.
On je podsetio da su Bonska ovlašćenja deo Dejtonskog mirovnog sporazuma i da je OHR ključni mehanizam za deblokadu političkog sistema u BiH. Izetbegović je istakao da je potrebno stvoriti sopstvene mehanizme za deblokadu pre nego što dođe do razgovora o slabljenju OHR-a.
Ove tenzije između političkih lidera u BiH ukazuju na duboke podela unutar društva i na to da je politička stabilnost i dalje daleko. U ovom kontekstu, važno je da se pronađu rešenja koja će omogućiti saradnju između konstitutivnih naroda i smanjiti napetosti koje su prisutne na političkoj sceni.
S obzirom na ovu situaciju, može se reći da je pred BiH izazovan period, u kojem će biti potrebno puno dijaloga, kompromisa i razumevanja kako bi se postigla stabilnost i napredak. Međutim, trenutna retorika i političke strategije koje predlažu ključni akteri mogu dodatno otežati postizanje tih ciljeva. U svakom slučaju, budućnost BiH zavisi od sposobnosti njenih političkih lidera da prevaziđu razlike i pronađu zajednički jezik.
