Predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić izjavio je da je „američko kidnapovanje predsednika Venecuele Nikolasa Madura događaj bez presedana“ i da je jedini cilj SAD „pljačka venecuelanske nafte“. Gajić je naglasio da nije reč o pokušaju rušenja Madura zbog njegove nedemokratske vladavine ili optužbi da je šef narko kartela, već da je motivacija isključivo ekonomske prirode.
U intervjuu za televiziju Prva, Gajić je istakao da male države, kako bi preživele, moraju da se „naoružaju do zuba“ i, ako je moguće, nabave atomsku bombu. Prema njegovim rečima, izgleda da je to jedini način da se velike sile odvrate od drastičnih poteza kao što je kidnapovanje šefova država. Gajić je naveo da je tim činom potpuno pregaženo međunarodno pravo i povelja UN, dodajući da se ovakvi postupci ne dešavaju prvi put, već da su česti od bombardovanja Srbije i Crne Gore 1999. godine.
Gajić je takođe govorio o političkoj situaciji u Srbiji, napominjući da će vreme održavanja izbora zavisiti od rešavanja problema sa Naftnom industrijom Srbije (NIS). On je rekao da ako se situacija reši pozitivno i sankcije NIS-u budu suspendovane, izbori će biti održani kasnije. U suprotnom, ako se ne dogodi rešenje, izbori će biti održani ranije, jer će se ekonomska situacija pogoršavati, što će uticati na životni standard građana.
Gajić je istakao da izbori predstavljaju put za rešavanje političke i društvene krize, naglašavajući da bi bilo kakvo drugo rešenje moglo dovesti do sukoba sa tragičnim posledicama. Takođe je ukazao na potrebu opozicije da pronađe način kako da privuče glasače Srpske napredne stranke (SNS), jer bez toga ne mogu ozbiljno da dovedu vlast u pitanje. Istakao je da uvrede i ponižavanja glasača ne vode ka rešenju i da to političke podele pretvara u mržnju koja se ne može izlečiti ni na izborima.
Gajić je izrazio nadu da će se opozicione stranke desnice dogovoriti o jedinstvenoj listi koja bi mogla osvojiti značajan broj glasova na izborima. U suprotnom, kako je rekao, njihova politička sudbina će biti loša. Ove izjave Gajića reflektuju trenutne tenzije u međunarodnim odnosima, kao i izazove sa kojima se suočavaju male države poput Srbije u savremenom svetu.
Ova situacija i komentari Gajića dolaze u vreme kada su međunarodni odnosi napeti, a mnoge zemlje se suočavaju s unutrašnjim izazovima. Gajićevo stajalište o američkom angažovanju u Venecueli može biti viđeno kao deo šireg narativa o imperijalizmu i ekonomskim interesima velikih sila u regionima bogatim prirodnim resursima.
U zaključku, Gajićevo viđenje situacije u Venecueli i potencijalnih posledica na Srbiju otvara pitanja o budućnosti malih država u globalizovanom svetu. Kako se međunarodni odnosi razvijaju, tako će se i pozicija država kao što je Srbija preispitivati, posebno u kontekstu sopstvene unutrašnje politike i odnosa sa velikim silama. Ova tema ostaje relevantna i budi interesovanje kako među političarima, tako i među građanima koji se suočavaju sa posledicama tih globalnih kretanja.
