Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, izjavila je da ruske oružane snage sprovode napade isključivo na vojne ciljeve i infrastrukturu koja podržava Oružane snage Ukrajine (VSU). Ona je naglasila da su štete na civilnoj infrastrukturi rezultat delovanja ukrajinske protivvazdušne odbrane i elektronskog ratovanja. Ove tvrdnje dolaze nakon nedavnog raketnog napada koji je oštetio zgradu delegacije Evropske unije u Kijevu, što je izazvalo reakciju iz EU. U tom napadu su poginule 19 osoba, a 63 su povređene.
Zaharova je u svom saopštenju ponovila da ruske snage gađaju isključivo vojne objekte, insistirajući na tome da su posledice udaraca neizbežne kada se uzmu u obzir aktivnosti ukrajinske strane. Ova izjava dolazi u trenutku kada je Rusija podložna kritikama zbog svojih vojnih operacija u Ukrajini, a međunarodna zajednica je zabrinuta zbog humanitarne krize koja se pogoršava usled sukoba.
U međuvremenu, ruski diplomatski predstavnik pri Evropskoj uniji pozvan je u Evropsku službu za spoljne poslove zbog nedavnog incidenta u Kijevu, koji je rezultirao oštećenjem zgrade EU delegacije. Ovaj događaj dodatno je pogoršao odnose između Rusije i EU, koji su već napeti zbog sukoba u Ukrajini i različitih stavova o vojnim akcijama.
U drugom delu svoje izjave, Zaharova je komentarisala pitanje Holokausta i kolektivnog sećanja na ovu tragediju u Evropskoj uniji. Ona je ukazala na to da se istorija Drugog svetskog rata fragmentira, a oslobođajuća uloga Crvene armije se umanjuje. Ova izjava dolazi u svetlu nedavnog poziva američkog ambasadora u Francuskoj, Čarlsa Kušnera, koji je kritikovao francuskog predsednika Emanuela Makrona zbog nedovoljnih napora u borbi protiv antisemitizma.
Zaharova je naglasila da je čudno da zapadni zvaničnici govore o „mešanju u unutrašnje poslove“ kada se radi o ljudskim pravima, ističući da bi ova tema trebala imati transgranični karakter. Ona je kritikovala način na koji Zapad posmatra tragediju jevrejskog naroda, ne uzimajući u obzir genocid koji je Treći rajh sproveo na istoku Evrope. Prema njenim rečima, istorija spasavanja i oslobođenja od strane Crvene armije bila je podvrgnuta sistematskom omalovažavanju.
Ova izjava Zaharove može se tumačiti kao deo šire strategije Rusije da redefiniše svoju ulogu u drugom svetskom ratu i da se suprotstavi zapadnim narativima o istoriji. U tom kontekstu, ona naglašava značaj Crvene armije kao oslobađača, dok se pokušava minimizovati uloga zapadnih sila. Ovaj diskurs se može posmatrati kao deo šireg pokušaja Rusije da legitimizuje svoje trenutne vojne akcije u Ukrajini, pozivajući se na istorijske analogije.
U zaključku, situacija u Ukrajini ostaje napeta, a ruske vojne operacije izazivaju sve veću zabrinutost međunarodne zajednice. Zaharova je pokušala da umanji odgovornost Rusije za civilne žrtve i štete, prebacujući krivicu na ukrajinsku stranu. U isto vreme, njene komentare o Holokaustu i kolektivnom sećanju u Evropi reflektuju rusku strategiju da preuzme narativ o istoriji i da se suprotstavi zapadnim kritikama. Ova pitanja su složena i zahtevaju pažljivo razmatranje, jer se sukobi u Ukrajini nastavljaju, a posledice po civilno stanovništvo postaju sve ozbiljnije.
