Norvežani zimu doživljavaju na potpuno drugačiji način u odnosu na mnoge druge narode, koji često smatraju da je to doba godine vreme sivila i hladnoće. Umesto da se povuku u tople domove, oni koriste svaki trenutak da uživaju na svežem vazduhu, čak i kada su temperature vrlo niske. Ovaj način života poznat je kao friluftsliv, što u prevodu znači „život na svežem vazduhu“. Ovaj koncept je duboko ukorenjen u norveškoj kulturi i nacionalnom identitetu.
Friluftsliv se može uporediti sa danskim pojmom hygge, koji naglašava udobnost doma i toplinu. Međutim, friluftsliv promoviše izlazak napolje, bez obzira na vremenske uslove. Norvežani veruju da boravak u prirodi donosi mir, duhovnu snagu i mentalnu stabilnost. Dag Solvang iz Norveške treking asocijacije objašnjava da je boravak napolju ključan za fizičku aktivnost i opuštanje, te da svako, bez obzira na godine ili kondiciju, može uživati u ovim aktivnostima.
Jedna od lepota friluftsliv-a je to što ne zahteva skupu opremu ili luksuz. Dovoljno je samo imati dobru jaknu, udobne cipele i volju da se izađe napolje. Norvežani redovno planinare, šetaju, kampuju, pecaju i skijaju, čak i kada su temperature ispod nule. U njihovom razumevanju, ne postoji loše vreme, već samo loša oprema.
Ovaj koncept je toliko važan da su ga još u 19. veku popularizovali norveški pisci, poput Henrika Ibsena. Danas je friluftsliv postao deo kolektivnog mentaliteta Norvežana. Norveška vlada je čak zakonom regulisala pravo na prirodu, omogućavajući svim građanima slobodu kretanja, kampovanja i uživanja u prirodnim površinama širom zemlje, čak i na privatnim zemljištima, uz poštovanje određenih pravila.
Jedna od prednosti života u Norveškoj je što su čak i u urbanim sredinama, poput Osla, dostupne velike zelene površine, parkovi i šume, što omogućava ljudima da brzo dođu do prirode. Priroda je svuda prisutna i postala je neodvojivi deo svakodnevice.
Dok mnogi u Evropi tokom zime „hiberniraju“, Norvežani izlaze napolje sa šoljom kafe, toplom odećom i filozofijom friluftsliv. Njihova filozofija je jednostavna: priroda je najbolji lek za stres, a boravak na svežem vazduhu može zimu pretvoriti u najlepše godišnje doba. Norvežani veruju da je ključ za sreću i dobrobit u aktivnom životu na otvorenom, što im pomaže da se nose sa izazovima koje donosi hladno vreme.
Friluftsliv nije samo način života, već i način da se poveže sa prirodom i drugim ljudima. Organizovane aktivnosti, kao što su planinarenje i izleti, često okupljaju prijatelje i porodicu, jačajući međuljudske veze i stvarajući zajednicu. U tom smislu, friluftsliv je više od fizičke aktivnosti; to je način da se stvori osjećaj pripadnosti i zajedništva.
Uzimajući u obzir sve ove aspekte, možemo primetiti da je friluftsliv više od samo koncepta — to je način života koji Norvežani neguju i koji oblikuje njihovu kulturu. U svetu gde se sve više vremena provodi unutra i uz tehnologiju, norveški pristup prirodi može biti inspiracija za sve nas. Bez obzira na to gde živimo, možemo pronaći načine da uživamo u prirodi i učinimo je delom našeg svakodnevnog života.
Na kraju, friluftsliv nas podseća na to koliko je važno provoditi vreme na svežem vazduhu, istražujući svet oko nas. Uzimajući u obzir sve prednosti koje priroda pruža, možemo naučiti da cenimo svaki trenutak proveden napolju, bez obzira na godišnje doba.
