U Dobračinoj ulici, smeštenoj na Dorćolu, nalazi se najuža ulica u Beogradu, koja je široka samo jedan do dva metra i dugačka oko 50 metara. Ova ulica, koja nosi pečat starog Beograda, privlači pažnju svojom neobičnom arhitekturom i šarmom, ali život u ovom uskom sokaku nije tako idealan kako se na prvi pogled čini. Stanovnici svedoče o brojnim problemima sa kojima se svakodnevno suočavaju.
Dorćol, nekadašnji trgovački centar evropske Turske, sada je poznat po svom šarmu i povijesnim tajnama. Dobračina ulica, koja se nalazi na rubu ovog naselja, kao da je zapela u vremenu. U svom najužem delu, prostor između kuća je toliko uzak da se dva čoveka ne mogu mimoići. Ulična rasveta ovde ne postoji, ali svaka kuća ima svoje poštansko sanduče, a miris sveže kafe i zaprške širi se iz obližnjih kuća.
U Dobračinoj ulici, kuće su mahom niske i prizemne, sa krovovima koji podsećaju na naslagane kockice, kao da je neko dete odlučilo da ih poređa bez ikakvog pravila. Jedna kućica se posebno ističe; njeni prozori su u visini kolena, a krov do ramena, dok na krovu viri čunak, što daje dodatnu dozu čarobnosti ovom mestu. Dok šetate ovim sokakom, deluje kao da ste zakoračili u svet hobita, ali, kako kažu stanovnici, izgled može da vara.
Iako je Dobračina ulica zanimljiva i privlačna, život ovde nosi svoje izazove. Stanovnici često govore o osećaju mraka, jer sunčevi zraci jedva dopiru do njihovih domova. Ulica, koja je nekada bila simbolična granica između dva sveta, danas je odvojena metalnom ogradom koja je postavljena na mestu nekadašnjeg auto-otpada. Grafit „Sokače rađa grešnike“ je uklonjen, a na njegovom mestu je novi grafit koji govori o neuspešnoj ljubavi.
Jedna od glavnih poteškoća sa kojom se stanovnici suočavaju je pristup njihovim domovima. Prilikom unosa nameštaja, često se suočavaju s problemima jer je uski prolaz gotovo nepremostiv. „Kada bi dve osobe krupnije građe želele da prođu, jedna od njih bi morala da se povuče“, objašnjava jedna od stanarki. Kola ne mogu proći, a bicikli jedva uspevaju da se provuku, što dodatno otežava svakodnevni život.
Iako poštar može da prođe kroz ovu usku ulicu, većina ostalih vozila, uključujući hitnu pomoć, ne može. Ekipa „Blica“ je tokom posete primetila da ovde mahom žive stariji ljudi, koji se bore sa svakodnevnim izazovima. Stanovnici su se navikli na život u ovom sokaku, ali to ne znači da uživaju u njemu.
Uprkos svojoj neobičnoj lepoti, Dobračina ulica je mesto koje krije mnoge muke. Stanovnici su svesni svoje „atrakcije“, ali ne uživaju u njoj. Ulica koja izgleda kao da je iz bajke, zapravo je mesto gde se svakodnevno bore sa životnim izazovima, dok sunčeva svetlost jedva dopire do njih. Na kraju, Dobračina ostaje simbol jedne starije, zaboravljene strane Beograda, koja i dalje živi, uprkos svojim problemima i uskim prolazima.
