Flurona, koinfekcija korona virusom i gripom, i dalje je prisutna u Srbiji. U ovoj godini su potvrđeni slučajevi flurone, a prema izjavama iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, dva slučaja grip i kovid 19 su zvanično potvrđena. Epidemiolozi smatraju da je stvarni broj infekcija veći od onog koji je laboratorijski potvrđen.
Flurona je kolokvijalni termin koji se koristi za opisivanje istovremene infekcije virusom gripa i virusom SARS-CoV-2. Prema informacijama iz Instituta „Batut“, od početka 2024. godine registrovana su dva slučaja flurone, a oba su se dogodila u Beogradu. U ovim slučajevima, infekcije su izazvane korona virusom i gripom tipa A (H3). Prošle godine, u Srbiji je registrovano više slučajeva flurone, uključujući kombinacije gripa A (H1) i A (H3) sa kovidom 19.
Svaka koinfekcija, kao što je flurona, nosi rizik od komplikacija. Međutim, osobe koje su ove godine imale potvrđene koinfekcije nisu doživele teže zdravstvene probleme, a pacijenti su se oporavili bez smrtnih slučajeva. Ipak, važno je naglasiti da svaka infekcija može oslabiti imunitet i otvoriti put za nove infekcije, što povećava rizik od komplikacija i težih kliničkih slika.
Prema rečima doktorke Slavice Maris, načelnika Jedinice za zarazne bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu, osim udružene infekcije gripa i korona virusa, bilo je i drugih koinfekcija sa različitim respiratornim virusima, kao što su rinovirusi, adenovirusi i drugi. Ove koinfekcije mogu biti različitih kombinacija, a neki slučajevi ostaju neotkriveni.
Situacija sa obolelima od gripa i korona virusa se smiruje, a primećuje se pad broja obolelih i potvrđenih slučajeva. Doktor Maris navodi da je vrhunac oboljevanja od gripa bio u šestoj nedelji, početkom februara, kada je dominirao podtip A (H3). Kasnije je došlo do promene, te je podtip A (H1) postao dominantniji. U prethodnoj nedelji, dijagnostikovan je samo 31 novi slučaj obolevanja od korona virusa, što je značajno smanjenje u poređenju sa početkom januara kada je registrovano 455 novih slučajeva.
U poređenju sa gripom i korona virusom, akutne respiratorne bolesti, kao što su adenovirusi i rinovirusi, i dalje beleže porast. U cilju prevencije širenja ovih virusa, najefikasnija mera ostaje vakcinacija. Osim toga, postoje i druge mere koje pomažu u sprečavanju širenja virusnih infekcija, kao što su:
– Pokrivanje nosa i usta maramicom tokom kašljanja i kijanja, nakon čega maramicu treba baciti.
– Redovno pranje ruku vodom i sapunom, ili korišćenje sredstva za dezinfekciju, posebno nakon kašljanja i kijanja.
– Izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta.
– Izbegavanje kontakta sa bolesnim osobama.
– U slučaju obolevanja, ostati kod kuće.
– Izbegavati kontakte sa drugim ljudima.
– Redovno provetravanje prostorija.
– Jačanje opšte otpornosti organizma putem ishrane bogate vitaminima.
– Dovoljno sna.
Iako su epidemiološke mere i vakcinacija ključni u borbi protiv infekcija, važno je ostati oprezan i pratiti upute zdravstvenih vlasti radi očuvanja zdravlja. Flurona i dalje predstavlja izazov, ali uz odgovarajuće mere prevencije, moguće je smanjiti rizik od infekcija i njihovih komplikacija.
