Imao je današnji meč Partizana i Radnika u Humskoj sentimentalni prizvuk za publiku na stadionu „JNA“. Odlučili su navijači i uprava kluba da na ovom susretu obeleže godišnjicu smrti Dragana Mancea, koji je poginuo 3. septembra 1985. godine. Popularne „crno-bele bebe“ su po prvi put istrčale u novoj trećoj garnituri posvećenoj preminulom napadaču, a omaž je bio i bolji nego što je iko mogao da očekuje.
Kada je Andrej Kostić uspeo posle više od sat vremena natezanja da glavom slomi odbranu Surduličana, a pre svih Stefana Ranđelovića, koji je branio neverovatno (čak sedam odbrana), spustio se duh Mancea u mladog napadača. Potrčao je crnogorski fudbaler ka levoj korner zastavici, podigao ruke uvis, pao na kolena i proslavio svoj pogodak kao što je to nekada činio Mance na opšte oduševljenje u Humskoj. Kostić je posvetio svoj gol jednoj od legendi „parnog valjka“ – Andriji Delibašiću, koji je imao veliki uticaj na njegovu karijeru, ali ono što je danas učinio sa devetkom na leđima, bilo nešto što će svi navijači Partizana pamtiti godinama. Upravo je taj pogodak bio dovoljan za minimalni trijumf od 2:0 (0:0) koji je kasnije sa bele tačke potvrdio Bibars Natho (90+1) u sedmom kolu Mozzart bet Superlige Srbije.
Prelepa scena vredna još mnogo reči, koje nažalost moramo posvetiti utakmici ne toliko lepoj za oko, kao slika iz 71. minuta. Partizan je daleko od željene sigurnosti u domaćem prvenstvu, a takođe, u prilog Srđanu Blagojeviću ne ide što su neki vrlo bitni akteri očigledno van forme. Ognjen Ugrešić, mladi fudbaler, nije postigao gol od meča sa Oleksandrijom, a poslednji statistički doprinos imao je u utakmici sa Napretkom, kada je ubeležio jednu asistenciju. Ipak, mršavo je to za momka koji privlači gramzive poglede Mančester junajteda. Oseća se frustracija u njegovoj igri. Želja je tu, ali kao da u istoj izgara. Danas mu je trener ukazao priliku da ponese kapitensku traku umesto Vanje Dragojevića, ali ni to nije urodilo plodom. Lozničanin nije prekinuo post od sedam utakmica, a prilika je imao.
Što se igre ekipe tiče, ni ona ne svetli. Partizan je opasan, ali način na koji to čini dovodi u pitanje. Sećamo se u startu na evrosceni, naročito dvomeča sa Ukrajincima, kada su se po društvenim mrežama delile poletne akcije. Danas je crno-beli tim više ličio na neki Arsenal, ali ne u dobrom smislu. Priča se kako se „tobdžije“ suviše oslanjaju na prekide, a deluje da „parni valjak“ eksploatiše ovosezonsko poboljšanje u ovom segmentu igre. Najopasniji su bili iz „mrtve“ igre, ali verovatno da su svi više željni onog stila zbog kojeg je ekipa podsećala na „baby-Barselonu“.
Domaći sastav imao je čak 19 udaraca ka golu, devet kornerea i posed lopte od 66 odsto. Ipak, realizacija je u većem delu utakmice izostajala, a Surduličani su se stamenno branili. Jovan Milošević je propustio priliku da večeras figurativno navuče Manceovu devetku na leđa, kada je izašao sam pred Ranđelovića, ali je golman Radnika spasio. Imao je i Demba Sek sličnu priliku, kao i Nemanja Trifunović, koji još uvek ne uspeva postći gol.
Gosti su izgledali onako kako ih poznajemo – čvrsto, zatvoreno i bez mnogo mudrovanja. Međutim, deluje da im je upravo nenadano otvaranje došlo glave, jer se desio centaršut Marija Jurčevića i gol Kostića. Penal u završnici bio je nusprodukt pokušaja da se zaostatak nadoknadi brzo.
Sve u svemu, nije da gori crveni alarm u Humskoj, ali žuto svetlo sija punom snagom. Pokušaj Blagojevića da izađe u ofanzivnoj formaciji 4-1-4-1 zbunio je igrače crno-belog tima, koji su uprkos mučenju stigli do trijumfa. Igra mora da se menja, realizacija poboljša, s obzirom da je derbi iza ugla, a Crvena zvezda propuste neće praštati.
Do tada, uživa „parni valjak“ u mukom stečenom 16. bodu koji ga, makar za kratko, stavlja na čelo tabele. Lep je pogled sa visine, ali pad neuporedivo više boli.
