U Nemačkoj, oko 11 miliona žena trenutno prolazi kroz menopauzu, što predstavlja otprilike petinu od ukupnog broja zaposlenih u zemlji. Od tog broja, devet miliona žena je aktivno uključeno u radnu snagu. Prema analizama, posledice menopauze godišnje koštaju nemačku ekonomiju oko 9,5 milijardi evra, uz gubitak od oko 40 miliona radnih dana. Ove informacije dolaze iz istraživanja koje je sprovela Andrea Rumler sa Visoke škole za ekonomiju i pravo u Berlinu.
Menopauza je posebno značajna tema za radnu snagu, jer se velik broj žena zapošljava u sektorima gde su žene dominantne, poput nege, obrazovanja i uslužnih delatnosti. U tim oblastima, često se suočavaju s nedostatkom kvalifikovane radne snage. Istraživanja su pokazala da trećina kompanija u Nemačkoj ima problema s nedostatkom radnika, a situacija se dodatno pogoršava zbog demografskih promena.
Žene koje prolaze kroz menopauzu često se suočavaju s različitim simptomima, kao što su valunzi, problemi sa snom, migrene, bolovi u zglobovima, depresija i smanjeno samopouzdanje. Ipak, mnoge od njih ne govore otvoreno o svojim tegobama na radnom mestu zbog stigmatizacije i stida. Rumlerova ističe da je edukacija ključna kako bi se prepoznali i adresirali problemi koji utiču na radnu sposobnost žena tokom menopauze.
Statistika pokazuje da više od polovine ispitanih žena smatra da je tema menopauze tabu na njihovim radnim mestima. Mnoge žene pate u tišini, ne želeći da budu označene kao slabe ili nesposobne. U nekim profesijama, poput policije ili prosvete, gde su radne obaveze striktno definisane, ženama je posebno teško da se nose s simptomima menopauze. Na primer, žene u patrolnim službama suočavaju se s izazovima pristupa sanitarnim prostorijama usled iznenadnih zdravstvenih problema.
U anketi koju je sprovela Rumler, gotovo četvrtina žena izjavila je da su simptomi menopauze uticali na smanjenje radnog vremena, dok je skoro petina promenila posao zbog tih problema. Takođe, svaka deseta žena je priznala da je zbog klimakterijuma otišla ranije u penziju, ukoliko je to bilo zakonski moguće.
U svetlu ovih izazova, važno je da poslodavci prepoznaju značaj podrške ženama u menopauzi. Prilagođavanje radnog vremena, omogućavanje fleksibilnih radnih uslova i organizovanje pauza može značajno poboljšati radnu sposobnost i dobrobit ovih zaposlenica. Na primer, žene u sektoru prodaje ili terenskog rada trebaju imati pristup sanitarnim prostorijama bez prevelikih prepreka.
U Velikoj Britaniji, tema menopauze je podignuta na viši nivo, čak i na parlamentarnu diskusiju. Uvedene su obaveze za poslodavce da pruže podršku ženama u menopauzi, a više od 7.800 organizacija u zemlji se obavezalo da će implementirati mere koje će pomoći zaposlenicama tokom ovog životnog perioda. Na primer, kompanije kao što su „Vodafon“ i „Bi-Bi-Si“ omogućavaju fleksibilno radno vreme, a neke organizacije pokrivaju troškove privatnih tretmana vezanih za menopauzu.
Ipak, situacija u Nemačkoj ostaje zabrinjavajuća. Anketa iz 2024. godine pokazala je da 63% poslodavaca i dalje smatra menopauzu isključivo privatnom temom, dok 74% kompanija nema nikakve mere podrške za žene u ovom životnom statusu. Samo 7% ispitanih poslodavaca izjavilo je da preduzima značajne korake kako bi pružilo podršku.
U zaključku, menopauza je važna tema koja zahteva pažnju i razumevanje na radnom mestu. Edukacija, otvorena komunikacija i prilagođavanje radnih uslova mogu značajno poboljšati kvalitet života i radne sposobnosti žena koje prolaze kroz ovaj izazovan period. Nemačka ekonomija, kao i društvo u celini, mogu imati koristi od toga ako se teme menopauze shvate ozbiljno i integriraju u strategije upravljanja ljudskim resursima.
