Ruska neurotehnološka kompanija „Neiry“, koja uživa podršku državnih fondova, nedavno je objavila da sprovodi eksperimente sa ugrađivanjem neuralnih čipova u ptice. Ova kompanija ima bliske veze sa institucijama pod rukovodstvom Katerine Tihonove, za koju zapadni mediji tvrde da je ćerka predsednika Rusije Vladimira Putina. Cilj ovih eksperimenata je daljinska kontrola ptica, što otvara pitanja o etici i bezbednosti ovakvih tehnologija.
Kako prenosi britanski list Tajms, kompanija „Neiry“ od novembra sprovodi testove sa tzv. „bio-dronovima“. Ovi bio-dronovi su zapravo golubovi kojima su u mozak ugrađene elektrode. Ove elektrode omogućavaju upravljanje njihovim kretanjem putem spoljašnjih signala, što predstavlja značajan korak u razvoju tehnologije koja bi mogla imati brojne primene.
Ptice koje učestvuju u ovim eksperimentima opremljene su kamerama, kontrolnim uređajima i solarnim panelima. Ova oprema im omogućava prenos podataka u realnom vremenu, čime se stvara nova dimenzija u korišćenju životinja za istraživačke i potencijalno vojne svrhe. Ovaj pristup, iako inovativan, postavlja pitanja o etičkom postupanju prema životinjama, kao i o mogućim posledicama korišćenja takvih tehnologija.
U svetu, ovakvi eksperimenti sa živim bićima izazivaju brojne kontroverze. Sa jedne strane, potpora razvoju novih tehnologija može doneti mnoge koristi, dok sa druge strane, postoji zabrinutost da bi ovakva praksa mogla dovesti do zloupotreba. Kontrola životinja na daljinu može otvoriti vrata novim oblicima ratovanja ili nadzora, što je izazov za pravne i etičke norme u savremenom društvu.
Ruska kompanija „Neiry“ nije jedina koja istražuje mogućnosti integracije tehnologije i biologije. U poslednjih nekoliko godina, globalni trendovi pokazuju rast interesa za bioinženjering i neurotehnologiju. Mnoge zemlje razvijaju slične projekte, a istraživanja u ovoj oblasti često se finansiraju od strane vlada i vojski, što dodatno komplikuje pitanja etike i bezbednosti.
Osim toga, ovakvi projekti mogu imati i značajan uticaj na naučne i akademske zajednice. Tokom vremena, istraživači će morati da se suoče sa izazovima regulative i moralnih dilema koje proizlaze iz korišćenja živih bića u eksperimentima. U tom smislu, važno je uspostaviti jasne smernice i etičke standarde koji bi osigurali da se ovakvi eksperimenti sprovode na odgovoran način.
Pored etičkih pitanja, postoje i praktične prepreke u razvoju ovakvih tehnologija. Na primer, integracija neuralnih čipova u mozak ptica može imati neželjene posledice po njihovo zdravlje i dobrobit. Mnogi naučnici upozoravaju na rizike koji dolaze sa ovim eksperimentima, ukazujući na potrebu za oprezom i dodatnim istraživanjima pre nego što se takve tehnologije široko primene.
U zaključku, eksperimenti koje sprovodi kompanija „Neiry“ sa neuralnim čipovima u pticama predstavljaju fascinantan, ali i kontroverzan pristup u istraživanju veza između biologije i tehnologije. Dok se svet suočava sa brzim razvojem ovakvih inovacija, važno je da se postave jasni etički standardi i da se pažljivo razmotre svi potencijalni rizici i koristi. U suprotnom, možemo se suočiti sa situacijom u kojoj će tehnologija nadmašiti naše sposobnosti da je kontrolišemo i razumemo, što može dovesti do neželjenih posledica po društvo i životnu sredinu.
