U Sarajevu, finansijska policija privremeno je oduzela dokumentaciju iz Vlade i Skupštine Kantona Sarajeva u vezi sa istražnim postupkom koji se odnosi na Elmedina Konakovića, aktuelnog ministra spoljnih poslova Bosne i Hercegovine. Ova akcija je usledila zbog sumnji da je Konaković zloupotrebio svoj položaj dok je obavljao funkciju predsedavajućeg Skupštine i premijera Kantona Sarajevo (KS).
Prema informacijama koje je prenela sarajevska televizija N1, oduzimanje dokumentacije potvrđeno je iz Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala Tužilaštva Federacije BiH (POSKOK). Ovaj predmet preuzet je od Tužilaštva KS, koje nije imalo stvarnu nadležnost za dalju obradu slučaja. Dokumentacija je privremeno oduzeta sa tri različite lokacije u KS.
POSKOK je naglasio da se radnje preduzimaju u cilju provere navoda iz prijava koje su ranije pristigle na adresu Tužilaštva KS. Ove prijave se odnose na moguće zloupotrebe koje su se dogodile tokom Konakovićeve administracije. Takođe, finansijska policija je postupila po naredbi Posebnog odeljenja za korupciju, organizovani i međukantonalni kriminal Vrhovnog suda Federacije BiH.
U izjavama za N1 navedeno je da se pored ranijih prijava za dodelu grantova, vrši i provera dokumentacije u vezi sa sumnjama da je Konaković zloupotrebio svoj položaj tokom obavljanja funkcije premijera KS. Akcije su sprovedene krajem oktobra i početkom novembra 2023. godine.
Dokumentacija koja je oduzeta vezana je za navodnu zloupotrebu položaja i ovlašćenja Elmedina Konakovića, kao i za Adema Zolja, koji je kratko obavljao dužnost premijera KS tokom 2018. godine. Konaković je bio premijer KS od 2015. do 2018. godine, a zatim je od 2018. do 2020. godine obavljao funkciju predsedavajućeg Skupštine KS.
POSKOK je takođe naglasio da u ovom trenutku nije reč o zvaničnoj istrazi, već o proveri navoda iz prijava. Ova situacija ukazuje na ozbiljnost optužbi i potrebu za transparentnošću u radu javnih funkcionera, posebno u kontekstu sveprisutne borbe protiv korupcije u Bosni i Hercegovini.
Elmedin Konaković, kao javna ličnost, nalazi se pod povećanim nadzorom javnosti i medija zbog svojih političkih funkcija i odluka koje donosi. Ove optužbe dodatno komplikuju njegovu poziciju, posebno s obzirom na to da je trenutno na visokoj funkciji u državnom aparatu. Za mnoge građane, ova situacija predstavlja još jedan u nizu skandala koji su obeležili političku scenu u Bosni i Hercegovini.
Jedan od ključnih problema u ovom slučaju je način na koji se upravlja javnim resursima i dodeljuju grantovi. Prema informacijama iz prijava, postoji sumnja da su sredstva dodeljivana na način koji nije bio u skladu sa pravilima i procedurama, što bi moglo predstavljati ozbiljno kršenje zakona. Ove informacije dodatno otvaraju pitanje odgovornosti i transparentnosti u radu državnih institucija.
U kontekstu ovih događaja, važno je napomenuti da se borba protiv korupcije u Bosni i Hercegovini često susreće sa mnogim preprekama, uključujući političke pritiske i nedostatak adekvatnih resursa za sprovođenje istraga. Ipak, slučajevi poput ovog mogu doprineti jačanju javne svesti o važnosti odgovornosti javnih funkcionera i potrebe za reformama u sistemu.
Kao što je slučaj sa mnogim političkim skandalima, ishod ovog postupka može imati dalekosežne posledice ne samo za Konakovića, već i za političku stabilnost i poverenje građana u institucije. U narednom periodu, pažnja javnosti biće usmerena na razvoj situacije i moguće posledice koje bi mogle proizaći iz ovog slučaja.
