Gosti emisije „Plenum“ bili su filozofi Filip Grbić i Andrea Jovanović, koji su se osvrnuli na aktuelne političke borbe i podela u društvu. Oni su naglasili da su se u Srbiji u proteklih godinu dana dogodili značajni potresi, od kojih se društvo još uvek nije oporavilo. Ovi potresi su, prema njihovim rečima, dodatno pogoršani određenim frazama i nazivima koji se koriste za političke protivnike.
Andrea Jovanović, kolumnistkinja Euronews Srbija, izjavila je da je bila izložena pritiscima i pretnjama zbog svojih javno iznetih stavova, ali je i pored toga odlučila da govori ono što misli. „Znala sam kakve će biti posledice i to su bili lični lomovi kroz koje, mislim, svako od nas u nekoj meri prolazi“, naglasila je Jovanović. Ona je ukazala na lakoću s kojom su ljudi poverovali u optužbe bez dokaza, ističući da su svake tvrdnje mogle biti proverene.
Jovanović je ukazala na dominaciju emocija u javnom prostoru i političkom životu, rekavši da emocije često onemogućavaju racionalnu komunikaciju. Kada emocije prerastu u masovnu psihologiju, postaju opasne. Posebno je skrenula pažnju na fenomen „nekro-politike“, gde se političke reakcije često organizuju oko tragičnih događaja, što smatra iracionalnim i besmislenim.
Ona je takođe napravila razliku između perioda pre i posle okupljanja na Slaviji, ističući da su se studentske inicijative u početku odvijale u okviru fakulteta, ali su kasnije dobile karakter ranijih političkih okupljanja. Jovanović je napomenula da bi bilo naivno pomisliti da su protesti bili potpuno spontani. „Iza toga postoje godine infrastrukture, logistike i medija koji su čekali sledeću krizu“, dodala je.
Na pitanje zašto nije učestvovala u protestima, Jovanović je objasnila da je čekala da vidi kako će država reagovati, ali je zaključila da se protesti koriste za političke ciljeve. „Ne želim da rušim svoju državu i ne želim da učestvujem u obojenoj revoluciji“, rekla je ona, naglašavajući da su mladi učesnici protesta iskorišćeni u širem političkom procesu.
Filip Grbić, autor emisije „Treći Rim“ i bivši profesor filozofije, podelio je svoja iskustva iz školskog okruženja tokom blokada nastave. On je primetio da se kolektivna psihologija mase razlikuje od ponašanja pojedinaca. U rulji mogu biti ljudi s kojima možete razgovarati, ali rulja funkcioniše po posebnim psihološkim zakonitostima.
Grbić je istakao da je do decembra 2024. vodio povučen život, ali je prekretnica bila plenum maturanata kada je većina odlučila da blokira nastavu. Njegova prva reakcija bila je da pozdravi potraživanje odgovornosti zbog pogibije ljudi, ali je kasnije shvatio da se iza tih aktivnosti kriju politički elementi. „Kada imate blokadu saobraćaja, političke parole i simbole koje koriste opozicione organizacije, teško je tvrditi da to nema veze sa politikom“, rekao je.
On je napomenuo da su učenici odbacivali kvalifikaciju da je reč o politici, opisujući protest kao „ljudskost, ljubav i nadu“. Međutim, u simbolima i akcijama video je jasne političke elemente. Grbić je dao otkaz nakon tih događaja, jer nije želeo da ostane u kolektivu u kojem se ne slaže s dominantnim pristupom.
Objašnjavajući proteste, Grbić ih vidi kao deo šireg procesa koji naziva „obojenom revolucijom“. On ukazuje na radikalizaciju retorike na društvenim mrežama i javne izlive mržnje, što pokazuje duboku političku polarizaciju društva. „Došlo je do dubokih podela u društvu, koje poredi sa zemljotresom“, rekao je.
Ono što je Jovanović i Grbića ujedinilo jeste njihova zabrinutost zbog porasta mržnje prema određenim grupama u društvu. Naglašavajući nasilje i pretnje koje su postale uobičajene, oni pozivaju na dublje razumevanje složenosti trenutne političke situacije u Srbiji i potrebu za obnovom racionalne komunikacije i dijaloga u društvu.
