Očekuje se da će Federalne rezerve (Fed) zadržati kamatne stope na trenutnom nivou, uprkos pritiscima predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donalda Trampa, koji poziva na njihov značajan pad. Ova informacija dolazi iz izveštaja agencije Rojters.
Tramp je nedavno posetio sedište Federalnih rezervi u Vašingtonu, gde je iskoristio priliku da komentariše objavljene podatke o ekonomskom rastu za drugi kvartal. On je pohvalio rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od tri odsto, smatrajući ga boljim od očekivanog, i sugerisao da bi Fed trebao smanjiti kamatne stope kako bi olakšao kupovinu i refinansiranje nekretnina. Njegova izjava na društvenim mrežama ukazuje na to da je Tramp zabrinut zbog mogućih inflacionih pritisaka, ali veruje da bi smanjenje kamata moglo doneti više koristi nego štete.
Iako Trampovi zahtevi za smanjenjem kamatnih stopa nisu naišli na odobravanje svih članova Feda, neki članovi Komiteta za otvoreno tržište su otvoreni za ideju umerenog smanjenja od četvrtine procentnog poena. Tramp je predložio drastično smanjenje kamata, sa trenutnog opsega od 4,25-4,50 odsto na jedan odsto, što predstavlja značajnu promenu u odnosu na aktuelnu ekonomsku situaciju.
Tržišta su, s druge strane, oprezna, ali očekuju da bi do kraja godine moglo doći do smanjenja kamatnih stopa. Prognoze Feda ukazuju na mogućnost dve nove redukcije do decembra, a analitičari sugerišu da bi se prvo smanjenje moglo desiti u septembru. Ovakav potez bi mogao biti odgovor na ekonomske uslove i inflacione pritiske s kojima se zemlja suočava.
Trampov pritisak na Fed nije novost. Tokom svoje predsedničke kampanje i kasnije u mandatu, često je isticao potrebu za smanjenjem kamatnih stopa kako bi se podstakao ekonomski rast. Njegova administracija često se oslanjala na stimulativne mere kako bi se održala ekonomska stabilnost i rast. Međutim, mnogi ekonomisti i analitičari upozoravaju da bi prebrzo smanjenje kamata moglo dovesti do povećanja inflacije, što bi moglo ugroziti stabilnost ekonomije na duži rok.
Uprkos Trampovim zahtevima, Fed je poznat po tome što donosi odluke na osnovu ekonomskih podataka i analize tržišta, a ne pod političkim pritiskom. S obzirom na trenutne ekonomske pokazatelje, kao što su rast BDP-a, inflacija i tržište rada, odluke Feda će verovatno biti vođene oprezom.
Ekonomisti takođe naglašavaju da je važno da Fed zadrži ravnotežu između stimulacije ekonomije i kontrole inflacije. Prebrzo smanjenje kamata može stvoriti rizike od prekomerne inflacije, što bi moglo dovesti do problema u budućnosti. S druge strane, zadržavanje visokih kamata može usporiti ekonomski rast i otežati pristup kreditima za potrošače i preduzeća.
Kako se ekonomska situacija u SAD-u razvija, tako će se i pritisci na Fed povećavati. Tramp i njegovi pristalice će verovatno nastaviti da pozivaju na smanjenje kamatnih stopa, dok će centralna banka morati da se suoči sa izazovima održavanja ekonomske stabilnosti.
U međuvremenu, analitičari će pažljivo pratiti signalizaciju iz Feda, kako bi procenili pravac u kojem se američka ekonomija kreće. U narednim mesecima, s obzirom na sve veće tenzije oko ekonomske politike, jasno je da će odluke Feda imati dalekosežne posledice ne samo za SAD, već i za globalno tržište.
