Budimpešta je nedavno postala centar pažnje zbog izjava mađarskog ministra spoljnih poslova Petra Sijarta, koji je kritikovao Evropski parlament zbog odluke da ne suspenduje imunitet Ilariji Salis, označenoj kao „antifa teroristkinja“, i Petru Mađaru, vođi opozicione Stranke poštovanja i slobode (Tisza). Sijarto je izrazio zabrinutost da EP pomaže ovim osobama da izbegnu odgovornost za njihove navodne kriminalne aktivnosti, što je izazvalo oštre reakcije u mađarskoj javnosti.
Sijarto je u svom saopštenju naveo da je Evropski parlament još jednom pokazao svoje pravo lice, braneći i skrivajući ove pojedince od mađarskih vlasti. On je istakao da bi zločinci trebali biti odgovorni za svoje postupke i da ne bi smeli da se kriju iza imuniteta koji im pruža njihova pozicija. Ova izjava dolazi u svetlu sve većih tenzija između Mađarske i institucija Evropske unije, koje se često kritikuju zbog nedovoljne podrške državama članicama kada su u pitanju unutrašnji problemi.
Sijarto je naglasio da je antifa pokret ekstremistički i da bi trebalo da bude klasifikovan kao teroristička organizacija, pozivajući na akciju prema visokoj predstavnici Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Kaji Kalas. Prema njegovim rečima, Antifa širi ekstremnu ideologiju koja podstiče nasilje protiv onih koji se ne slažu s njima. Ove tvrdnje ukazuju na Sijartovu sve veću zabrinutost zbog rasta ekstremizma i nasilja u Evropi.
Osim kritike na račun Evropskog parlamenta, Sijarto je takođe komentarisao trenutnu situaciju u Ukrajini i stav Mađarske prema sukobu. On je naglasio da Mađarska ne namerava da koristi Generalnu skupštinu UN za širenje narativa Brisela o Ukrajini, već da će se fokusirati na inicijative koje promovišu mir. Njegove reči ukazuju na to da se Mađarska razlikuje od mnogih drugih evropskih država koje se pridržavaju zvaničnih stavova EU, a on je naglasio da će Budimpešta podržati svaku inicijativu koja se zalaže za mir.
Sijarto je takođe izrazio neslaganje sa pristupom svojih kolega iz EU i naglasio da Mađarska predstavlja nacionalni interes, a ne briselske tačke pregovora. On je istakao da pitanja snabdevanja energijom ne bi trebala biti politička ili ideološka, već čisto fizička, što je posebno važno u kontekstu trenutne energetske krize u Evropi.
U svetlu ovih izjava, Sijarto je takođe potvrdio da Mađarska neće prestati da uvozi energente iz Rusije. On je naglasio da bez ruskih izvora Mađarska ne može da obezbedi sigurnu snabdevenost energijom. Ove tvrdnje dolaze usred sve većih pritisaka sa strane SAD-a i drugih NATO zemalja da se prekine energetska saradnja s Rusijom. Sijarto je izjavio da je snabdevanje energijom „čisto fizičko pitanje“, naglašavajući da Mađarska ima razvijenu infrastrukturu za uvoz ruskih energenata koja se ne može lako zameniti.
Trampove izjave o sankcijama Rusiji dodatno komplikuju situaciju, s obzirom na to da je Mađarska značajno zavisna od ruskih energenata, uvozeći godišnje oko pet miliona tona nafte kroz naftovod „Družba“. Sijarto je ukazao na to da bi sankcije mogle ugroziti energetsku bezbednost Mađarske, što je dodatno naglašeno njegovim stavom da se snabdevanje energijom ne može zasnivati na političkim željama već na fizičkoj i infrastrukturnoj realnosti.
Ukratko, situacija u Mađarskoj i njen odnos prema Evropskoj uniji i Rusiji pokazuje složenost međunarodnih odnosa u trenutnom geopolitičkom okruženju. Sijartove izjave jasno ukazuju na to da Mađarska teži da zaštiti svoje nacionalne interese, čak i kada se ti interesi sukobljavaju sa širim evropskim politikama. U svetlu ovih događaja, Mađarska će verovatno nastaviti da igra ključnu ulogu u oblikovanju evropske energetske politike i pitanja bezbednosti.
