Evropska tržišta akcija beleže značajan rast ove godine, uprkos ranijim strahovima da bi rat na Bliskom istoku mogao izazvati stagflaciju u Evropi. Analiza Blumberga, koja je objavljena danas, pokazuje da je indeks Stoxx Europe 600 porastao za oko 12 odsto od početka godine, dok su berzanski indeksi Nemačke, Italije i Francuske dostigli rekordne nivoe. Prema rečima njujorške agencije, investitori su sve više zainteresovani za evropske akcije i obveznice, što je delimično rezultat najbolje sezone poslovnih rezultata u gotovo četiri godine, kao i postepenog jačanja evropske ekonomije.
Iako je rast zadovoljavajući, on još uvek nije dovoljno snažan da izazove značajan pritisak na Evropsku centralnu banku (ECB) da dodatno pooštri monetarnu politiku. Prema podacima, kompanije koje se nalaze u indeksu MSCI Europe zabeležile su povećanje profita od 17 procenata u drugom kvartalu, što predstavlja najveći rast od kraja 2022. godine. Sektori koji su najviše doprineli ovom rastu su oni posebno osetljivi na ekonomska kretanja, kao što su rudarstvo i industrijska roba.
Osim toga, rast investicija u veštačku inteligenciju takođe ima značajan uticaj na evropske akcije. Investitori sve više traže evropske kompanije koje koriste veštačku inteligenciju umesto da ulažu isključivo u velike američke tehnološke firme koje direktno razvijaju infrastrukturu za AI. Vrednost akcija evropskih kompanija koje primenjuju ovu tehnologiju porasla je za 14 procenata ove godine, dok je kod američkih velikih tehnoloških kompanija zabeležen rast od samo četiri procenta.
Ove godine, evropske akcije su privukle najveći priliv kapitala u poslednjoj deceniji, izuzimajući 2021. godinu, a najveći deo tog novca dolazi od stranih investitora, prema podacima Goldman Saksa. Predviđa se da će privreda evrozone porasti za 0,8 procenata u 2026. i 1,2 procenata u 2027. godini. Iako su ovi podaci slabiji od očekivanog rasta američke ekonomije, koji bi trebao da iznosi 2,2 procenata i 2,1 procenata, investitorima odgovara relativno predvidiva politika Evropske centralne banke.
U julu su ETF fondovi koji ulažu u državne obveznice evrozone zabeležili neto priliv od više od 1,45 milijardi evra, što je više nego dvostruko veći priliv u američke dolarske državne obveznice. Trenutna vrednost zajedničke evropske valute, evra, iznosi preko 1,15 dolara, a neki analitičari očekuju da bi do sredine naredne godine mogla dostići 1,2 dolara. To se delimično objašnjava diverzifikacijom deviznih rezervi i većim uključivanjem evra u rezerve međunarodnih investitora i centralnih banaka.
Međutim, optimizam prema Evropi ima svoje granice. Cena nafte trenutno je 26 procenata iznad minimuma zabeleženog u julu, a dogovor o potpunom otvaranju Ormuskog moreuza još uvek nije postignut. Takođe, niske evropske zalihe tečnog prirodnog gasa i rast globalnih cena hrane mogli bi dodatno povećati inflaciju kasnije ove godine. Zbog ovih faktora, nije sigurno da će evropske berze nastaviti sa uspešnim trendom u drugoj polovini godine.
U zaključku, iako evropska tržišta akcija beleže snažan rast i privlače značajne investicije, postoje i izazovi koji bi mogli uticati na dalji razvoj situacije. S obzirom na globalne ekonomske pritiske i unutrašnje izazove, investitori će pažljivo pratiti kretanja na tržištu kako bi doneli najbolje odluke u vezi sa svojim ulaganjima.
