Nova evropska uredba o ambalaži, poznata kao PPWR, stupila je na snagu 11. februara 2025. godine, a mnoge odredbe postaju obavezne od 1. januara 2030. godine. Ova uredba ima za cilj drastično smanjenje otpada i isključivanje jednokratne plastike iz svakodnevnog života, što će značajno uticati na pakovanje proizvoda koji se prodaju u supermarketima.
Jedna od najznačajnijih promena odnosi se na odeljenje za voće i povrće. Prema novim pravilima, voće i povrće će se uglavnom prodavati bez ambalaže. To znači da će krastavci, paprike, paradajz i salate stajati na policama slobodno, dok će kupci morati da koriste svoje mrežice ili papirne kese prilikom kupovine. Ove promene rezultat su nastojanja da se smanji korišćenje plastike, a bioproizvodi će i dalje moći da se prodaju u plastičnoj ambalaži, ali samo uz uslov da prodavci dokažu da ih ne mogu odvojiti od konvencionalnih proizvoda.
Tanke providne kese, koje su često korišćene za pakovanje voća i povrća, biće ukinute do 2030. godine. Izuzetak će biti samo u slučajevima gde su higijenski razlozi obavezni, na primer, za sveže meso. U cilju smanjenja otpada, kupci će imati mogućnost da koriste višekratne mrežice od pamuka ili poliestera, koje su dugotrajne i ekološki prihvatljive. Osim toga, voće na meru često je jeftinije od pakovanog, što dodatno motiviše kupce da se odluče za ovu opciju.
Na odeljenju za piće, plastična folija koja drži zajedno pakete vode, sokova ili piva takođe će biti zabranjena. Proizvođači će biti prinuđeni da pređu na kartonske držače ili da prodaju flaše pojedinačno. Ova promena može dovesti do blagog povećanja cena paketa, s obzirom na to da je karton skuplji za proizvodnju.
U ugostiteljstvu, pravila će biti još stroža. Kafići više neće moći da posluže kafu u plastičnim jednokratnim čašama. Umesto toga, piće će se služiti u porcelanskim šoljama ili staklenim čašama. Ista pravila važe i za jednokratni pribor i posuđe u kantinama i zalogajnicama. Iako će jednokratna ambalaža ostati dozvoljena za kafu koja se može poneti, preporučuje se korišćenje sopstvenih termo šolja.
Pored toga, od 2030. godine biće zabranjena mala pakovanja za kečap, majonez, šećer ili so u restoranima. Ugostitelji će biti obavezni da ove dodatke obezbede u dispenzerima, dok će bolnice i domovi za stare imati izuzetak zbog strogih higijenskih uslova. Čak i u hotelima, gosti više neće moći da pronalaze male bočice šampona i gela za tuširanje, a hoteli će biti primorani da pređu na veća pakovanja ili zidne dozatore.
Ove promene predstavljaju značajan korak ka smanjenju ekološkog otiska i podizanju svesti o važnosti očuvanja životne sredine. Evropska unija se trudi da postane lider u borbi protiv zagađenja plastikom, a najnovije regulative su deo šire strategije za održivu budućnost.
Uprkos izazovima koje ove promene mogu doneti, mnogi stručnjaci smatraju da će dugoročne koristi prevazići kratkoročne neprijatnosti. Smanjenje otpada i prelazak na ekološki prihvatljive alternative mogu doprineti očuvanju prirode i smanjenju zagađenja, što je od suštinskog značaja za buduće generacije. Potrošači će takođe biti pozvani da preispitaju svoje navike i prilagode se novim pravilima, što može dovesti do sveobuhvatnijeg pomaka ka održivijem načinu života.
U svetlu ovih promena, važno je da svi učestvujemo u procesu smanjenja otpada i prelaska na održivije prakse, jer svaka mala promena može napraviti veliku razliku.
