Evropska unija je najavila planove za zabranu novih ugovora o uvozu ruskog gasa do kraja 2023. godine, uz postepeno ukidanje postojećih ugovora sa Moskvom do kraja 2027. godine. Ove informacije su preneli izvori iz EU, koji su istakli da će Evropska komisija predstaviti „mape puta“ za okončanje uvoza ruskih fosilnih goriva. Ovaj plan uključuje obavezu da se u junu 2024. godine predloži zabrana novih ugovora o uvozu ruskog gasa.
Ova odluka dolazi u kontekstu promenjenih geopolitičkih okolnosti i sve većih tenzija između EU i Rusije, posebno nakon početka sukoba u Ukrajini. Evropska unija je ranije najavila nameru da smanji svoju zavisnost od ruskih energenata, što je postalo posebno važno s obzirom na rastuće cene energenata i inflaciju u EU.
U ovom trenutku, EU se suočava s izazovima kao što su diversifikacija snabdevanja energijom i prelazak na obnovljive izvore. Zemlje članice EU rade na izgradnji novih infrastrukturnih kapaciteta za uvoz gasa iz drugih izvora, kao što su tečni prirodni gas (LNG) i obnovljivi izvori energije. Ove promene su neophodne kako bi se obezbedila energetska sigurnost i smanjila zavisnost od ruskih energenata.
U vezi s tim, Naftna industrija Srbije (NIS) se nalazi u kompleksnoj situaciji. Tokom prvog tromesečja 2023. godine, NIS je poslovao u izuzetno teškim okolnostima, što je uticalo na njene finansijske i operativne rezultate. U isto vreme, pad cena nafte je dodatno otežao situaciju. Prosečna cena nafte „Brent“ u prvom kvartalu 2023. godine iznosila je 75,7 dolara za barel, što je 9 odsto manje u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Unatoč ovim izazovima, NIS je uspeo da održi redovno snabdevanje domaćeg tržišta svim vrstama naftnih derivata, čime je očuvao socijalnu stabilnost svojih zaposlenih. Takođe, kompanija je realizovala nova ulaganja u dalji razvoj, što ukazuje na njenu posvećenost održivom poslovanju i prilagođavanju novim tržišnim uslovima.
Ove promene u energetskoj politici EU i situacija u Srbiji osvetljavaju širi kontekst globalnih kretanja u oblasti energetike. S obzirom na trenutne geopolitičke tenzije, očekuje se da će se trendovi smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva nastaviti, a EU će nastojati da ubrza prelazak na čiste izvore energije.
S obzirom na sve veće zahteve za održivim razvojem i smanjenjem emisije ugljen-dioksida, zemlje članice EU će morati da se fokusiraju na inovacije i tehnološki napredak u sektoru obnovljivih izvora energije. Ovaj proces može zahtevati značajna ulaganja, kao i saradnju između vlada, industrije i akademske zajednice.
Ukratko, EU se suočava sa izazovima u vezi sa energetskom sigurnošću, a istovremeno se trudi da pređe na održive izvore energije. Naftna industrija Srbije, iako pod pritiskom globalnih cena i promena u energentima, pokazuje otpornost i spremnost na prilagođavanje novim tržišnim okolnostima. U narednom periodu, očekuje se da će se ove promene nastaviti, a energija će ostati ključno pitanje za ekonomsku i političku stabilnost u Evropi i šire.
