ZAGREB – Hrvatski predsednik Zoran Milanović je danas na svečanoj sednici Fakulteta političkih nauka u Zagrebu govorio o aktuelnoj situaciji u Hrvatskoj, ali i u širem kontekstu Evropske unije i sveta. On je istakao da su „čuda“ i „olovna vremena“ reči koje najbolje opisuju trenutak u kojem se nalazimo. Milanović je upozorio na to da Evropska unija više nije samo mirovni projekt, a NATO se ne može smatrati isključivo odbrambenim savezom. Ove tvrdnje ukazuju na složenost geopolitičkih odnosa i promene u međunarodnoj sigurnosti.
Predsednik je naglasio da Hrvatska kao država treba da pronađe jasnu agendu ili pravac delovanja. U tom smislu, postavio je pitanje šta je to što bi trebalo da okupira društvo, kako se treba dokazati i od čega se štititi. „To je jedan vakuum i ne vidim tu ništa osim borbe za evropske fondove“, rekao je Milanović. Ovaj komentar ukazuje na to da se, prema njegovom mišljenju, Hrvatska suočava sa nedostatkom strateškog usmerenja i da su prioriteti često usmereni na kratkoročne ciljeve umesto na dugoročni razvoj.
Milanović je izrazio i svoju zbunjenost nad trenutnim zbivanjima u društvu, Evropi i svetu, naglašavajući da ga stanje u kojem se nalazimo ne ostavlja ravnodušnim. „Vreme u kojem živimo me začuđuje, ne mogu reći da sam razočaran, ali sam zbunjen s onim što se događa“, dodao je. Ova izjava može se interpretirati kao poziv na dublje razumevanje i analizu trenutnih globalnih i regionalnih problema.
Pored toga, predsednik je ukazao na sve veći pritisak na članice Evropske unije da se suoče s problemima kao što su migracije, ekonomske krize i političke tenzije. U tom kontekstu, Milanović je naglasio da je potreban sveobuhvatan pristup koji bi uključivao više od same borbe za sredstva iz evropskih fondova. On je ukazao na to da bi Hrvatska trebala da se fokusira na izgradnju snažnijih institucija i jačanje društvenog tkiva.
Milanović je takođe govorio o unutrašnjim izazovima s kojima se Hrvatska suočava. On je istakao važnost političkog dijaloga i saradnje među različitim političkim akterima kako bi se prevazišle razlike i postigao zajednički cilj. U svetlu trenutnih kriza, kako na domaćem tako i na međunarodnom planu, njegov apel za jedinstvo i saradnju može se činiti kao ključni element za budućnost Hrvatske.
U ovom trenutku, kada se suočavamo sa brojnim izazovima, važno je i da se razume kako globalni trendovi utiču na Balkan. U kontekstu proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan, Milanović je naglasio da je potrebno više otvorenosti i podrške za zemlje ovog regiona. Njegovo viđenje je da bi EU trebala da pruži jasniju perspektivu za integraciju ovih zemalja, jer to može doprineti stabilnosti i razvoju celog regiona.
U zaključku, Milanovićeve reči podsećaju na kompleksnost trenutne situacije i potrebu za aktivnim angažmanom kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou. Njegovi komentari o „olovnim vremenima“ i potrazi za jasnim pravcem delovanja ukazuju na to da je Hrvatska, kao i mnoge druge zemlje, u procesu redefinisanja svojih prioriteta i strategija u svetu koji se brzo menja. Ova refleksija može poslužiti kao podsticaj za dublju analizu izazova s kojima se suočavamo i načina na koji možemo odgovarati na njih.
