Budimpešta – Mađarski premijer Viktor Orban izneo je zabrinutost zbog strategije koju je usvojila Evropska narodna partija (EPP). Ova strategija ima za cilj da se državama članicama Evropske unije oduzme pravo veta i da se Unija transformiše u vojni savez. Orban je u svom obraćanju na društvenim mrežama istakao da je ovo plan koji je usvojen od strane EPP-a, a s obzirom na to da je opoziciona stranka Tisa član ove organizacije, jasno je da su svi članovi EPP-a saglasni sa ovim programom.
Orban je na Fejsbuku naveo da „ne treba imati bilo kakvih sumnji: Tisa ne može da se izuzme, čak i kada bi to želela“. Ova izjava ukazuje na snažnu povezanost između članica EPP-a i njihove zajedničke politike, koja se prema Orbanovim rečima, sve više udaljava od tradicionalnih evropskih vrednosti i načela.
U video poruci, Orban je takođe napomenuo da je rukovodstvo EPP-a održalo sastanak u Zagrebu, gde su se dogovorili o dve ključne tačke. Iako Orban nije precizirao koje su to tačke, očigledno je da su one usmerene ka redefinisanju uloge Evropske unije na međunarodnoj sceni.
Ova situacija dolazi u trenutku kada se u Evropi vodi rasprava o budućnosti Unije i njenoj sposobnosti da odgovori na savremene izazove. Mnoge države članice izražavaju zabrinutost zbog centralizacije moći u Briselu, kao i o tome kako bi moguće promene u strukturi odlučivanja mogle uticati na nacionalne interese.
U ovom kontekstu, Orbanova izjava može se shvatiti kao deo šire strategije Mađarske da se suprotstavi promenama koje dolaze iz Brisela, a koje bi mogle umanjiti suverenitet članica. Mađarska, pod Orbanovim vođstvom, često se protivi inicijativama koje smanjuju nacionalnu autonomiju, a ovaj potez EPP-a dodatno je pojačao tenzije između Mađarske i institucija EU.
Pored toga, Orban je naglasio da je važno da članice EU zadrže svoja prava i da se ne dozvoli da se donose odluke bez konsenzusa svih članica. On smatra da bi ukidanje prava veta moglo dovesti do donošenja odluka koje nisu u skladu sa interesima pojedinačnih država, što bi moglo imati ozbiljne posledice po stabilnost i jedinstvo Unije.
Ova debata o vojnom angažmanu EU takođe dolazi u trenutku kada se Evropa suočava sa brojnim bezbednosnim izazovima, uključujući terorizam, cyber napade i geopolitičke tenzije. Mnogi zagovornici jačanja vojne saradnje unutar EU veruju da bi to moglo doprineti većoj stabilnosti i sigurnosti na kontinentu. Međutim, Orban i njegovi sledbenici upozoravaju da bi takve promene mogle dovesti do militarizacije Unije, što bi moglo biti u suprotnosti sa njenim osnovnim vrednostima.
Ova situacija takođe oslikava šire trendove unutar EU, gde se sve više čuje glas protiv centralizacije i za jačanje nacionalnih identiteta. Države poput Mađarske, Poljske i Češke često se protive odlukama koje dolaze iz Brisela, smatrajući da one nisu u skladu sa njihovim nacionalnim interesima.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti dalji razvoj situacije unutar EU, kao i to kako će se članice nositi sa izazovima koji dolaze iz središnjih institucija. Kako se razmatra budućnost Evropske unije, postavlja se pitanje koliko će članice biti spremne da se bore za svoja prava i kako će se to odraziti na jedinstvo i stabilnost Unije u celini. Orbanova upozorenja su samo jedan deo šire diskusije koja se vodi o budućnosti Evrope i njenoj ulozi u svetu.
