Zdravstveni stručnjaci u Evropi upozoravaju na rastuću pretnju od rezistencije na antibiotike, što predstavlja ozbiljan javnozdravstveni problem. Antimikrobna rezistencija (AMR) se javlja kada patogeni, poput bakterija i virusa, postanu otporni na lekove, čineći infekcije teško lečivim. Prekomerna upotreba antibiotika dodatno ubrzava ovaj proces, što svake godine dovodi do više od 35.000 smrtnih slučajeva u Evropskoj uniji, Islandu, Lihtenštajnu i Norveškoj.
S obzirom na to, Savet Evropske unije je 2023. godine pozvao države članice da smanje primenu antibiotika i osiguraju da najmanje 65% korišćenih antibiotika budu terapije prve linije. Ipak, Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) upozorava da Unija nije postigla nijedan od ovih ciljeva.
Prosečna upotreba antibiotika u Evropskoj uniji u 2024. godini iznosila je 20,3 dnevne doze na 1.000 stanovnika, što je dva odsto više u odnosu na pre-pandemijski period 2019. godine. Ovaj broj znatno premašuje ciljani broj od 15,9 dnevnih doza do 2030. godine. Postoje velike razlike u upotrebi antibiotika među zemljama EU, pri čemu su stope dnevnih doza varirale od 9,8 u Holandiji do 29,9 u Grčkoj.
Prema rečima Evelin Žuven Marš, koja koordinira istraživanja o rezistenciji na antibiotike, vreme je potrebno da se zvanične zdravstvene smernice primene u bolnicama, ordinacijama i među pacijentima. Neke zemlje su napredovale brže od drugih u implementaciji ovih smernica. Ona naglašava da primena nije svuda ista, što dodatno komplikuje situaciju.
U mnogim evropskim zemljama, trendovi u upotrebi antibiotika se kreću u pogrešnom pravcu. Od 2020. godine, primena antibiotika je porasla u zemljama poput Austrije, Belgije, Hrvatske, Estonije, Finske, Francuske, Islanda, Letonije, Litvanije, Luksemburga, Holandije, Norveške, Portugala, Slovenije i Španije. Ovi podaci ukazuju na slab napredak prema ciljevima EU u vezi sa smanjenjem potrošnje antibiotika, što naglašava potrebu za jačanjem napora u suzbijanju nepotrebne upotrebe antibiotika na svim nivoima zdravstvene zaštite.
ECDC je sugerisao da zemlje ažuriraju svoje dijagnostičke prakse kako bi se smanjila prekomerna upotreba antibiotika i preduzeli dodatni koraci u prevenciji i kontroli infekcija. Pored toga, širenje otpornosti na lekove predstavlja dodatni izazov, jer se lekovima otporni patogeni mogu brzo širiti među državama, a starenje evropske populacije čini sve više ljudi podložnim infekcijama.
Građani takođe mogu doprineti borbi protiv otpornosti na antibiotike. Žuven Marš savetuje da se koristi celokupna propisana količina leka prilikom lečenja infekcija, umesto da se antibiotici bacaju ili čuvaju za kasnije. „Imate tačno onu dozu antibiotika koja vam je potrebna da biste se izlečili“, naglašava ona.
U zaključku, izazovi koje donosi antimikrobna rezistencija zahtevaju zajedničke napore svih aktera u zdravstvenom sistemu. Smanjenje upotrebe antibiotika i pravilna primena ovih lekova mogu značajno doprineti očuvanju njihove efikasnosti i zaštiti javnog zdravlja u Evropi. S obzirom na trenutne trendove, postoji hitna potreba za jačim akcijama i svesti o ovim pitanjima kako bi se obezbedila sigurnija budućnost za sve.
