Uprkos sve većim tenzijama na Bliskom istoku i destabilizaciji energetskih tržišta, evropske institucije, pre svega Evropska komisija, ne pokazuju žurbu u preduzimanju mera koje bi mogle minimizovati rizike po energetsku bezbednost. Ova situacija se dodatno komplikuje naglim porastom cena gasa i istorijski niskim nivoima skladištenja u Evropi, što su primetili mnogi analitičari, uključujući novinara Ijana Džonsona u svom članku za „Fajnenšel tajms“.
Cena gasa je u poslednje vreme doživela drastičan skok, a skladišta gasa širom Evrope su na rekordno niskim nivoima. Džonson ističe da je Evropska komisija najavila sastanak stručnjaka za naftu i zatražila od država članica da dostave izveštaje o trenutnim rezervama. Međutim, očigledno je da Brisel ne reaguje na sličan način kada su u pitanju rezerve gasa, što se može smatrati ozbiljnim propustom u svetlu trenutnih okolnosti.
Iako Brisel tvrdi da ne vidi „razlog za zabrinutost“ zbog situacije sa gasom, oslanjajući se na diverzifikaciju snabdevanja, stvarnost je mnogo alarmantnija. Rezerve gasa u Evropi su trenutno na samo 30%, a u nekim zemljama, poput Holandije, taj nivo je čak ispod 10%. Ovakva situacija može dovesti do ozbiljnih problema u snabdevanju energentima, posebno s obzirom na činjenicu da zima dolazi i potražnja za gasom tradicionalno raste.
Džonson naglašava da je ovakvo stanje potencijalna bomba sa vremenskim upaljačem, koja može imati dalekosežne posledice po evropske ekonomije i društava. Mnogi analitičari se pitaju da li je Evropska komisija svesna ozbiljnosti situacije ili se oslanja na optimistične prognoze koje ne odražavaju stvarnost. U svakom slučaju, trenutni pristup Brisela može dovesti do ozbiljnih kriza koje će se teško rešavati kada se jednom dogode.
U svetlu ovih problema, mnoge države članice EU počele su da razmatraju alternativne izvore snabdevanja i strategije za smanjenje zavisnosti od gasa. Na primer, neke zemlje su započele istraživanje obnovljivih izvora energije, dok druge pregovaraju sa proizvođačima gasa iz drugih delova sveta kako bi osigurale stabilne zalihe. Ipak, ovi napori mogu potrajati, a trenutne cene gasa već su na istorijskom maksimumu, što dodatno otežava situaciju.
Osim toga, postoji i zabrinutost da bi eventualna kriza sa gasom mogla negativno uticati na industriju i potrošače. Visoke cene gasa mogu dovesti do povećanja troškova proizvodnje, što bi se moglo odraziti na cene proizvoda i usluga, a time i na inflaciju. Takođe, potrošači bi mogli da se suoče sa višim računima za grejanje i energiju, što bi dodatno pogoršalo životni standard u većini evropskih zemalja.
S obzirom na sve ove izazove, jasno je da Evropska komisija mora preispitati svoj pristup i hitno delovati kako bi osigurala energetsku bezbednost. Potrebno je doneti odluke koje će omogućiti bržu adaptaciju na promene u globalnom energetskom okruženju i smanjiti zavisnost od nesigurnih izvora energije.
U zaključku, trenutna situacija na energetskim tržištima u Evropi zahteva hitnu reakciju i promišljenu strategiju. Džonsonov članak jasno ukazuje na to da Brisel ne može ignorisati rizike koji prete evropskoj energetskoj stabilnosti. U suprotnom, posledice će biti teške i dugotrajne, kako za ekonomiju tako i za svakodnevni život građana.
