Neke ljubavi idu samo do određene granice, a nemačka ljubavna veza sa gotovinom mogla bi da bude stavljena na probu kada je reč o kovanicama evra od jednog i dva centa. Ideja o ukidanju ovih kovanica nije nova, ali postaje sve popularnija, posebno nakon što su se u njoj našli zagovornici na visokom nivou, uključujući grupu povezanu s Bundesbankom, centralnom bankom Nemačke. Ova diskusija dolazi u trenutku kada je američki predsednik Donald Tramp potpisao izvršnu naredbu kojom se zahteva prestanak kuvanja penija u Sjedinjenim Američkim Državama.
Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja je šta je zapravo loše sa sitnišem? Mnogi ljudi imaju kod kuće tegle pune kovanica, ali centralne banke se već dugo žale da kovanice niske vrednosti ne cirkulišu u ekonomiji. Ljudi često uzimaju sitniš kao kusur, ali ga ne troše aktivno. Umesto toga, kovanice se gube ili se gomilaju kod kuće, što znači da su u suštini izašle iz opticaja. Kao rezultat toga, Evropska unija nastavlja da kuje nove kovanice, a prema podacima Evropske centralne banke (ECB), trenutno je u opticaju oko 40,1 milijarda kovanica od jednog centa i oko 31,4 milijarde kovanica od dva centa.
Novi podsticaj za ukidanje ovih kovanica u Nemačkoj došao je od Nacionalnog foruma za gotovinu, grupe koju podržava nemačka centralna banka, a koja se fokusira na očuvanje gotovine kao univerzalnog sredstva plaćanja. Ova grupa smatra da kovanice od jednog i dva centa nisu potrebne i naglašava da insistiranje na tačnom iznosu vraćenog novca prilikom kupovine dolazi u sukob sa faktorima kao što su ušteda troškova, efikasnost i smanjenje uticaja na životnu sredinu.
Nacionalni forum za gotovinu poziva Ministarstvo finansija Nemačke da se zalaže za uvođenje zakonskog pravila o „zaokruživanju“ u zemlji, kako bi se olakšalo plaćanje i smanjila potreba za fizičkim kovanicama. Ova ideja nije bez svog protivljenja. Argumenti za zadržavanje kovanica male denominacije često se baziraju na „savršenstvu računovodstva“. Džes Si Kraft, pomoćni kustos u Američkom numizmatičkom društvu, ističe da većina zemalja koristi decimalni sistem i da kovanice male vrednosti pružaju osnovu za obračun.
Međutim, Nacionalni forum za gotovinu ne traži potpuno brisanje kovanica od jednog i dva centa, već samo njihovo uklanjanje iz fizičkog opticaja prilikom plaćanja gotovinom. Ova ideja o „zaokruživanju“ podrazumeva da bi u slučaju da kupovina košta 1,99 evra, cena mogla biti zaokružena na 2 evra, čime bi se eliminisala potreba za vraćanjem sitnog novca.
Osim toga, podrška za ovu ideju dolazi i iz drugih zemalja u evrozoni, gde su slični koraci već preduzeti. U nekim državama su kovanice od jednog i dva centa već ukinute, a rezultati su pokazali da to nije negativno uticalo na ekonomiju. Ljudi su se prilagodili novom sistemu, a trgovci su takođe našli načine da olakšaju transakcije bez ovih sitnih kovanica.
U ovom trenutku, diskusija o ukidanju kovanica od jednog i dva centa u Nemačkoj otvara važna pitanja o budućnosti gotovine kao sredstva plaćanja. Dok se mnogi građani i dalje oslanjaju na gotovinu, trendovi pokazuju da se sve više prebacuju na digitalna plaćanja. U tom kontekstu, ukidanje kovanica niske vrednosti može biti samo jedan od koraka ka modernizaciji sistema plaćanja u Nemačkoj.
Iako je ljubav prema gotovini duboko ukorenjena u nemačkom društvu, očigledno je da bi se ta veza mogla promeniti ukoliko se donesu odgovarajući zakoni i pravila. U svakom slučaju, debata o sitnom novcu i njegovoj budućnosti nastavlja se, a odluke koje budu donete u narednim mesecima mogli bi značajno uticati na način na koji se vrše transakcije u ovoj zemlji.
