U zemljama gde postoji mogućnost da se čovek buni, film ostaje jedan od najmoćnijih medija za izražavanje te pobune. Ova misao bila je centralna tema izlaganja Lordana Zafranovića, poznatog filmskog reditelja, na otvaranju 2. Balkanskog festivala filmske režije. Tokom događaja, Zafranović je primio nagradu „Živojin Žika Pavlović“ za svoj doprinos kinematografiji Balkana. Ovaj festival se održava u Beogradu i okuplja autore i ljubitelje filma iz različitih zemalja regiona.
Zafranović je na otvaranju festivala govorio o svom najnovijem delu „Deca Kozare – Zlatni rez“. On je istakao da su evropska vrata za njegov film zatvorena, što ga je navelo na razmišljanje o moći filma da izazove skandal i pokrene diskusiju. Njegova izjava da film koji ne izaziva skandal postaje nepotreban, oslikava njegovu strast prema umetnosti i težnji da se kroz film istraže teške teme i zla koja su oblikovala evropsku istoriju.
Na ceremoniji uručenja nagrade, Nenad Pavlović, sin Živojina Žike Pavlovića, pohvalio je Zafranovićevo delo, naglašavajući njegov značaj u oblikovanju filmskog jezika Balkana. Zafranovićevi filmovi, kao što su „Okupacija u 26 slika“, „Pad Italije“ i „Večernja zvona“, smatraju se klasicima evropske kinematografije i ostavili su dubok trag na međunarodnoj filmskoj sceni. Ova nagrada se dodeljuje umetnicima koji su doprineli vidljivosti balkanske kinematografije i koji su svojim radom pokazali da film može biti i umetnost i svedočanstvo.
U svojoj besedi, Zafranović se zahvalio prijateljima, glumcima i teoretičarima koji su mu pomagali tokom karijere. Pored toga, prisetio se svog prvog susreta sa Živojinom Žikom Pavlovićem na Festivalu amaterskog filma u Sarajevu 1962. godine, što je dodatno naglasilo njegovu povezanost sa nasleđem koje nosi ova nagrada.
Festival se održava do 14. juna u bioskopima Open Air Cinema Rajićeva i Tuckwood, a u okviru takmičarskog programa „Buđenje Balkana“ biće prikazano osam filmova iz šest zemalja. Ove godine, program obuhvata dela kao što su „Medveđa pećina“ iz Grčke, „Pati je baš, žensko ime“ takođe iz Grčke, „Yugo Florida“ iz Srbije, i „Kako je ovde tako zeleno?“ Nikole Ležaića, takođe iz Srbije.
Darko Bajić, jedan od osnivača festivala, istakao je da film neće nestati sa Balkana, uprkos tvrdnjama da nema bioskopa ili filmova. On je naglasio da Balkan, iako često viđen kao bure baruta zbog ratova, predstavlja bogatstvo različitosti, emocija i priča koje obogaćuju evropsku kulturu. Ove reči su podstakle prisutne da razmišljaju o značaju filma kao umetničkog izraza koji može premostiti kulturne razlike i povezati ljude.
Darja Bajić Božović, suosnivačica festivala i direktorka, takođe je naglasila važnost festivala kao platforme za promovisanje filmova i autora iz regiona. Otvaranje festivala obeleženo je projekcijom filma „Izlet“ reditelja Nenada Pavlovića, čime je započeta serija projekcija i diskusija o značaju filma u savremenom društvu.
Uprkos izazovima s kojima se suočava filmska industrija, 2. Balkanski festival filmske režije predstavlja svetlu tačku u zajednici filmaša, podstičući dijalog i razmenu ideja među autorima i publikom. Ovaj festival nije samo proslava filma, već i poziv na akciju, podsećajući nas na moć kinematografije da inspiriše promene i donese nove perspektive u svet.
