Mnoge evropske zemlje suočavaju se sa ozbiljnim izazovima u identifikaciji i lečenju bolesti koje ugrožavaju život, kao što su HIV i hepatitis B i C. Prema analizi Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), koja obuhvata 27 zemalja članica EU, kao i Island, Lihtenštajn i Norvešku, postoje značajni problemi sa zastarelim politikama testiranja koje nisu usklađene sa savremenim preporukama.
ECDC je 2018. godine izdao nova uputstva koja sugerišu da bi testiranje na HIV i hepatitis trebalo da bude brže i dostupnije, s obzirom na to da simptomi ovih bolesti mogu da se pojave tek nekoliko godina nakon infekcije. Međutim, i pored ovih preporuka, mnoge zemlje nisu ažurirale svoje protokole, što dovodi do kasnih dijagnoza i povećanog rizika od komplikacija.
Prema podacima, širom regiona više od 650.000 ljudi je dijagnostikovano sa HIV-om, a gotovo 25.000 novih slučajeva zabeleženo je u 2023. godini. Uz to, procenjuje se da 5,4 miliona ljudi pati od hroničnog hepatitisa B ili C. Iako je 92% ljudi sa HIV-om dijagnostikovano, više od polovine njih saznaje za svoj status prekasno, što povećava rizik od ozbiljnijih zdravstvenih problema i prenosa virusa.
Kasna dijagnoza je posebno zabrinjavajuća kada je reč o hepatitisu B i C, gde mnogi pacijenti saznaju da su zaraženi tek kada se suoče sa ozbiljnim komplikacijama, kao što su rak jetre ili ciroza. Globalni zdravstveni ciljevi postavljaju ambiciozne standarde, sa ciljem da 95% osoba sa HIV-om i 60% osoba sa hroničnim hepatitisom bude svesno svog statusa kako bi moglo da dobije pravovremeni tretman. ECDC veruje da bi postizanje ciljeva za HIV moglo biti ostvarivo u narednim godinama, ali da će biti teže dostići ciljeve za hepatitis B i C.
Važno je napomenuti da je testiranje na HIV besplatno u 24 zemlje, dok je testiranje na hepatitis besplatno u 17 zemalja. Međutim, samo 22 zemlje imaju nacionalne planove za borbu protiv hepatitisa. Više od polovine evropskih zemalja nije ažuriralo svoje preporuke za testiranje na HIV ili hepatitis od 2018. godine, što ukazuje na nedostatak proaktivnih mera.
ECDC je preporučio da zemlje poboljšaju pristup testiranju, posebno za rizične grupe, uključujući muškarce koji imaju seksualne odnose sa muškarcima, osobe koje koriste injektivne droge, transrodne osobe i zatvorenike. HIV i hepatitis B najčešće se prenose putem telesnih tečnosti, dok se hepatitis C prenosi krvlju, što može da se dogodi u nesigurnim medicinskim uslovima ili deljenjem igala među korisnicima droga.
Ova situacija nije nova; zdravstvene vlasti su više puta upozoravale da evropske zemlje zaostaju u postizanju ciljeva u borbi protiv HIV-a, hepatitisa, drugih polno prenosivih infekcija i tuberkuloze. U ranijim izveštajima, upozoreno je da će Evropa propustiti postavljene ciljeve bez značajnih ulaganja u javno zdravlje.
Kako bi se poboljšala situacija, neophodno je da zemlje preispitaju svoje politike testiranja i implementiraju efikasne strategije koje će omogućiti bržu dijagnozu i lečenje. Ulaganje u javno zdravstvo, edukaciju i svest o ovim bolestima predstavlja ključni korak ka smanjenju stope infekcija i poboljšanju zdravlja stanovništva. Samo kroz zajednički napor i proaktivan pristup može se ostvariti napredak u borbi protiv ovih ozbiljnih zdravstvenih problema u Evropi.
