Evropa svakodnevno gubi obradive i zelene površine koje su jednake površini od 600 fudbalskih terena, prema najnovijoj analizi. Ova analiza, koja se oslanja na satelitske snimke iz Ujedinjenog Kraljevstva i ostatka kontinentalne Evrope, obuhvata period od pet godina i pokazuje koliko brzo i u kojoj meri prirodno okruženje ustupa mesto urbanizaciji, uključujući izgradnju puteva, luksuznih golf terena i stambenih kompleksa.
Gubitak prirodnih površina u Evropi nikada ranije nije bio prikazan na ovaj način, i to je predmet istraživanja koje je sprovedeno u okviru projekta „Od zelenog ka sivom“, koji uključuje saradnju sa Norveškim institutom za istraživanje prirode (NINA). Ovo istraživanje otkriva razmere gubitka prirode i obradivog zemljišta pod pritiskom ljudskih aktivnosti. U okviru istraživanja obuhvaćeno je 11 zemalja, a rezultati pokazuju da Evropa godišnje gubi oko 1.500 kvadratnih kilometara zemljišta zbog izgradnje.
Između 2018. i 2023. godine, ukupno 9.000 kvadratnih kilometara zemljišta, što je površina veličine Kipra, pretvoreno je iz zelenog u sivo. Ovo znači skoro 30 kvadratnih kilometara nedeljno, odnosno 600 fudbalskih terena dnevno. Većina gubitaka odnosi se na prirodna područja, dok oko 600 kvadratnih kilometara obradivog zemljišta godišnje postaje deo urbanizovanih površina, što ima ozbiljne posledice po bezbednost hrane i zdravlje u Evropi.
Profesor divljine na Univerzitetu u Lidsu, Stiv Karver, ukazuje na to da je gubitak zemljišta zbog izgradnje jedan od glavnih uzroka nestanka divljine i opadanja biodiverziteta. On naglašava da se gradovi šire u zelene pojaseve i na poljoprivredna područja, čime se gube vitalne površine za proizvodnju hrane.
Istraživanje takođe ukazuje na to da su najčešći oblici izgradnje, koji čine četvrtinu svih slučajeva, vezani za stanogradnju i putnu infrastrukturu. Priroda i poljoprivreda ustupaju mesto luksuzu, turizmu, potrošačkom društvu i industriji. U Portugalu, na primer, gotovo 300 hektara zaštićenih peščanih dina pretvoreno je u novi golf teren u okviru luksuznog kompleksa.
Ovaj projekat, koji se gradi na zemljištu koje je deo mreže Natura 2000, izaziva kontroverzu jer bi prema EU propisima trebalo da bude zaštićen. Rizort, koji se još uvek gradi, obećava „jednostavan luksuz evropskog života“ i troši oko 800.000 litara vode dnevno za održavanje zelenih površina.
Iako se izuzeci za izgradnju na Natura 2000 zemljištu mogu odobriti u slučaju „preovlađujućeg javnog interesa“, portugalske vlasti su odobrile projekat pozivajući se na ekonomske koristi. Međutim, pravnici smatraju da luksuzni golf teren ne ispunjava taj kriterijum, naglašavajući da sama ekonomska korist ne znači automatski da predstavlja javni interes.
Pored Portugala, drugi primeri gubitka prirodnih područja uključuju močvarni teren u Turskoj, koji je prekriven betonskim temeljima za marinu za luksuzne jahte. Ovaj teren je bio dom mnogim vrstama ptica i služio je kao važno skladište ugljenika i prirodna zaštita od poplava. Nakon što su lokalne vlasti ukinule njegov zaštićeni status, područje je pretvoreno u gradilište, iako investitori tvrde da će projekat doneti ekonomski rast i nova radna mesta.
Ova situacija ukazuje na ozbiljne izazove s kojima se Evropa suočava u očuvanju prirodnih resursa i obradivog zemljišta. Povećana urbanizacija i ekonomski interesi često dolaze u sukob sa potrebom za zaštitom prirode, što postavlja važna pitanja o ravnoteži između razvoja i očuvanja životne sredine. U svetlu ovih saznanja, neophodno je preispitati pristupe planiranju i izgradnji, kako bi se obezbedila održivost i očuvala biološka raznolikost na kontinentu.
