Evropska centralna banka (ECB) najavila je značajan porast proizvodnje kovanica u evrozoni, što je delimično rezultat ulaska Bugarske u ovu zajednicu, planiranog za 1. januar 2026. godine. Procenjuje se da će ukupna vrednost novih kovanica koje će biti proizvedene premašiti 2,4 milijarde evra, što predstavlja značajan skok u odnosu na prethodne godine kada se godišnja proizvodnja kretala oko dve milijarde evra.
U 2025. godini, ECB je odobrila proizvodnju kovanica u vrednosti od 2,17 milijardi evra, dok je 2023. godine, kada je Hrvatska postala članica evrozone, zabeležen značajan porast sa ukupnom proizvodnjom od preko 2,6 milijardi evra. Od ukupne planirane proizvodnje za 2026. godinu, oko 1,9 milijardi evra odnosi se na kovanice koje će biti korišćene u svakodnevnom prometu, dok će numizmatičke i prigodne kovanice činiti dodatnih 511 miliona evra.
Nemačka ostaje najveći proizvođač evrokovanica, sa planiranim iznosom proizvodnje od 558 miliona evra, od čega se 203,5 miliona evra odnosi na kolekcionarske kovanice. Francuska i Španija takođe zauzimaju visoke pozicije, sa vrednostima proizvodnje od 342 miliona evra i više od 299 miliona evra, redom.
Ulazak Bugarske u evrozonu označiće da će ova zemlja postati 21. članica koja koristi evro kao svoju zvaničnu valutu. Bugarska planira da iskovari kovanice u vrednosti od nešto više od 164 miliona evra, koje će gotovo u potpunosti biti namenjene svakodnevnom plaćanju. ECB svake godine, na osnovu potreba članica, određuje gornju granicu ukupne količine kovanica koje se mogu pustiti u opticaj, a države članice same organizuju proizvodnju unutar tog limita.
Iako se digitalni oblici plaćanja sve više koriste, gotovina ostaje izuzetno popularna, posebno u Nemačkoj. Analize Bundesbanke pokazuju da su gotovina i plaćanje giro-karticom i dalje najpovoljniji načini plaćanja za trgovce. ECB planira uvođenje digitalnog evra, koji bi mogao biti dostupan oko 2029. godine, ali iz centralne banke naglašavaju da digitalni evro neće zameniti gotovinu, već će je dopuniti, nudeći evropsku alternativu dominantnim američkim platnim sistemima.
Kovanice od jednog i dva centa i dalje se proizvode u Nemačkoj, uprkos visokim troškovima proizvodnje. Ovo je u suprotnosti sa praksom u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je nakon više od 230 godina ukinuta proizvodnja kovanice od jednog centa. U više evropskih zemalja, kao što su Finska, Holandija, Irska i Italija, gotovinska plaćanja se već zaokružuju na najbliži iznos od pet centi.
Bundesbanka je u martu 2025. godine predložila uvođenje sličnog modela i u Nemačkoj, ali odluka još nije doneta. Trgovci ističu da su „nezaokružene“ cene važno konkurentsko sredstvo, a ukidanje najmanjih evrokovanica moguće je samo na nivou Evropske unije.
Ovaj porast proizvodnje kovanica može se smatrati jasnim pokazateljem ekonomskog rasta i stabilnosti evrozone, kao i prilagođavanja tržišta novim potrebama i promenama u korišćenju novca. Kako se evrozona širi sa novim članicama kao što je Bugarska, očekuje se da će se i dalje povećavati potreba za kovanicama, čime će se dodatno osnažiti zajednički monetarni prostor.
S obzirom na trend digitalizacije, ostaje da se vidi kako će se razvijati upotreba gotovine u narednim godinama, ali za sada ona ostaje ključni deo ekonomskih transakcija u mnogim evropskim zemljama.
