Na Savskom trgu, skriven među velikim krošnjama i zgradama u blizini nekadašnje Glavne železničke stanice, bioskop „Partizan“ bio je pravi fenomen tokom osamdesetih godina 20. veka. U to vreme, njegova ponuda sastojala se pretežno od akcijskih filmova, da bi se kasnije, kako su godine prolazile, repertoar obogatio erotskim filmovima. Ovaj bioskop nije bio samo mesto za gledanje filmova, već i lokacija na kojoj su se odvijali mnogi „susreti“ mladih Beograđana, skrivenih od znatiželjnih pogleda.
Bioskop „Partizan“ imao je poseban status među mlađim generacijama, posebno onima rođenim pre devedesetih. Iako je na prvi pogled delovao kao običan bioskop, ime „Partizan“ izazivalo je smeh i crvenilo lica kada bi se spomenulo u razgovorima o bioskopima poput „Zvezde“, „Jadrana“, „Kozare“ i „Odeona“. Mladi Beograđani su često nailazili na „naivno“ pitanje o tome da li su bili u „Partizanu“, a odgovor obično nije bio bez zanimljive priče.
Bioskop se nalazio na lokaciji koja je pružala prividnu sigurnost od znatiželjnih prolaznika, a često je bio i utočište za „susrete“ posle projekcija. Tokom odrastanja, mnogi su se susretali s pitanjem koje je izazvalo smeh i ponekad sram, shvatajući da „Partizan“ nije bio samo običan bioskop. U mraku bioskopa, erotski filmovi su dobijali potpuno novo značenje, a iskustvo gledanja takvih filmova je bilo daleko od onoga što su mogli doživeti u svojim domovima.
Na repertoaru „Partizana“ često su se nalazili filmovi koji su bili dostupni samo na video kasetama, što je predstavljalo izazov za porodice. Većina mladih je birala mrak bioskopa kao savršeno mesto za doživljaj koji nije mogao biti reprodukovan kod kuće. Ova lokacija, koja se nalazila blizu železničke i autobuske stanice, postala je idealna za kratke predaha i „susrete“.
Bioskop je zabeležio i kultne filmove poput „Emanuele“, koji je izazivao kontroverze u svoje vreme, ali se danas čini kao bezazlena filmska igra. Ovaj film, zajedno sa drugima, doprineo je stvaranju jedinstvene atmosfere koja je privlačila posetioce. Oko „Partizana“ su se nalazili i seks-šopovi, dok je internet polako preuzimao ulogu koju je bioskop nekada imao.
U današnje vreme, bioskop „Partizan“ više ne postoji. Beograd se razvija, a s njim su nestali i neki oblici zabave koji su bili prisutni nekada. Mnogi se sećaju legendarnih filmova i priča vezanih za ovaj bioskop, ali savremeni gradovi su pronašli nove načine za zabavu i izražavanje.
Iako je „Partizan“ bio poznat po erotskim filmovima, imao je i svoju stranu s akcijskim i borilačkim filmovima. Pre nego što su došle noćne projekcije, tokom dana su se prikazivali filmovi hongkonške produkcije, a krv i nasilje su bili deo zabave. Ova dvostruka priroda bioskopa doprinela je stvaranju njegove reputacije, ali i kontroverzi koje su ga pratili.
Na kraju, sudbina bioskopa „Partizan“ bila je slična sudbini mnogih drugih bioskopa u Beogradu. Iako je bio lep prostor s baštom i holom, njegova svrha je bila pružanje fizičkog zadovoljenja, često na račun kulturnih vrednosti. Kada je nestao sa gradske mape, malo je onih koji su iskreno zažalili, jer su moderni načini zabave, poput interneta i društvenih mreža, zauzeli njegovo mesto.
Bioskop „Partizan“ ostavlja za sobom legendu i sećanje na vreme kada su ovakvi prostori bili deo gradskog identiteta. Mnoge priče o „prljavim“ noćima i mladićima za koje se pričalo da su se okupljali kod parka pored Ekonomskog fakulteta, svedoče o bogatom kulturnom nasleđu i kompleksnoj urbanoj dinamici Beograda.
