Nekadašnji bioskop „Partizan“ u Beogradu, poznat po emitovanju erotskih i borilačkih filmova, bio je simbol specifičnog kulturnog fenomena u gradu. Ova ustanova, smeštena između velikih zgrada kod nekadašnje glavne železničke stanice, nosila je ime koje je za mnoge Beograđane imalo posebno značenje, posebno za one rođene pre devedesetih godina.
Na spominjanje „Partizana“, mnogi se danas nasmeju, a oni koji su odrasli u to vreme dobro se sećaju šta to ime predstavlja. U vreme kada internet nije bio prisutan, a video plejere su imali samo neki, bioskop je bio mesto gde su se okupljali mladi ljudi, često u potrazi za „susretima“ nakon projekcija. Sakriven od pogleda prolaznika, „Partizan“ je pružao utočište od znatiželjnih pogleda i bio je mesto gde su se odvijale razne priče koje su vremenom postale legendarne.
Filmovi koji su se puštali
U bioskopu su se mogli videti filmovi koji su se u to vreme mogli naći samo na video kasetama, a situacija je bila nezgodna ukoliko ste imali porodicu. Druga opcija bila je gledanje filmova u mraku „Partizana“. U blizini su se nalazili seks šopovi, a bioskop je bio savršeno smešten pored tadašnje železničke i autobuske stanice, što ga je činilo zgodnim mestom za predah.
Danas, „Partizan“ više nije potreban nikome. Beograd je dobio svoje tajne, ali ovakav oblik zabave na javnom mestu više ne postoji. Jedan od najpoznatijih filmova sa repertoara „Partizana“ bio je „Emanuela“, koji je u svoje vreme izazivao kontroverze, dok danas deluje kao bezazlena filmska igra u poređenju sa sadržajem dostupnim na internetu.
U to vreme, ovaj deo grada imao je svoju „prljavu“ erotsku notu, a nedaleko od bioskopa nalazio se park koji je postao poznat po noćnim aktivnostima. Ovaj park, kasnije poznat kao Park Luke Ćelovića, bio je mesto gde su se odvijali razni „susreti“, često povezani sa ulicama punim prostitucije. Iako nije bilo socioloških istraživanja o povezanosti bioskopa i parka, jasno je da su oni zajedno činili jedinstveni urbani prostor prepun poroka koji su tada bili nevidljivi ili neprihvatljivi.
Beogradska legenda
„Partizan“ je bio beogradska tamna legenda, mesto gde su se dešavale stvari koje bi na svakom drugom javnom mestu bile šokantne. Iako je bioskop bio poznat po erotskim filmovima, tu su se prikazivali i borilački filmovi i brutalne tuče. U jutarnjim i popodnevnim časovima, na repertoaru su bili filmovi hongkonške produkcije, a uveče su dolazili sadržaji koji su privlačili publiku sa drugačijim interesovanjima.
Prvi film koji je otvorio vrata fami „Partizana“ bio je italijansko ostvarenje „Gorak pirinač“, čije su erotske scene ostavile dubok utisak na publiku. Iako je bioskop imao svoje čari, sudbina mu je bila da pruži više fizičko nego duhovno zadovoljstvo kulturnim potrebama Beograđana.
Kada je „Partizan“ nestao sa gradske mape, malo ko je iskreno zažalio. Svet seksa i borilačkih filmova preuzeli su internet i specijalizovani TV kanali. Danas, Beograd je dobio novo lice, daleko od nekadašnjih „tamanih“ i „picinih“ priča, a deo grada koji je nekada bio poznat po „Partizanu“ sada nudi drugačije mogućnosti i sadržaje.
U konačnici, „Partizan“ ostaje u sećanju kao simbol jednog vremena, kada su bioskopi bili mesta susreta, zabave i često kontroverznih iskustava, koja su oblikovala kulturu mladih Beograđana.
