U filmskoj industriji već duže vreme postoji interesantna tema oko korišćenja Apple uređaja, posebno iPhone-a, u filmovima i serijama. Čini se da je prisutna nepisana pravila koja se tiču negativaca u filmovima, jer se često može primetiti da oni ne koriste iPhone. Ova pojava je postala predmet rasprave i spekulacija među filmskim profesionalcima i gledateljima.
Ova „klauzula o negativcima“, kako su je nazvali, navodno je uslov koju Apple postavlja filmskim stvarateljima. Prema nekim izvorima, Apple ne dozvoljava da njihovi uređaji budu u rukama negativaca, posebno u trilerima i akcijskim filmovima. Ova informacija prvi put je dospela u javnost 2020. godine, kada je reditelj Rajan Džnson, poznat po filmu „Knives Out“, podelio svoje iskustvo u vezi sa ovim pravilom. U intervjuu je izjavio da Apple dopušta korišćenje iPhone-a u filmovima, ali da negativci nikada ne smeju biti prikazani sa njim.
Ova tema se ponovo pokrenula krajem 2024. godine kada je rekviziterka Hajdi Koleto u podkastu „Wrap Drinks“ podelila svoje iskustvo sa sličnim pravilima. Ona je opisala situaciju u kojoj su želeli da prikažu glumicu koja vozi pijana i kuca poruku na telefonu, ali je morala da odbije jer bi to značilo da bi njen lik mogao imati iPhone u ruci dok je učestvovao u saobraćajnoj nesreći. Izjavila je da bi Apple verovatno prestao da je angažuje za buduće projekte da je to bilo dozvoljeno.
Ovo pravilo ima za cilj da zaštiti imidž Apple-a i njihovih proizvoda. U svetu gde se brendovi bore za prepoznatljivost i pozitivnu percepciju, Apple se trudi da osigura da njihovi proizvodi budu povezani sa pozitivnim likovima i situacijama. Na taj način, Apple održava kontrolu nad načinom na koji se njihovi proizvodi predstavljaju u popularnoj kulturi.
Iako Apple nikada nije zvanično potvrdio postojanje ove klauzule, poznato je da kompanija ima pravo da odlučuje kako će njihovi proizvodi biti prikazani u filmovima i serijama. Mnogi filmski stvaratelji i producenti svesni su ovih nepisanih pravila i često ih uzimaju u obzir prilikom pisanja i snimanja svojih dela. Ovo može značiti da se neki pozitivni likovi u filmovima često prikazuju kako koriste Apple uređaje, dok negativci često koriste konkurentske brendove ili proizvode koji nisu prepoznatljivi.
Na primer, u mnogim popularnim serijama i filmovima, likovi koji predstavljaju junake ili pozitivne figure često koriste iPhone, dok negativci koriste telefone drugih proizvođača. Ova strategija može pomoći u stvaranju razlike između likova i u jačanju narativa u filmovima, gde se brendovi koriste kao alat za karakterizaciju.
Neki kritičari smatraju da ovakav pristup može biti limitirajući za kreativnost filmskih stvaratelja. U svetu gde se priče često bave moralnim dilemama i kompleksnim likovima, isključivanje negativaca iz korišćenja popularnih brendova može delovati kao nepotrebna cenzura. Međutim, s druge strane, ovakav pristup može doprineti jačanju imidža brenda i pomoći u stvaranju pozitivnog uticaja na publiku.
U svetlu ovih informacija, zanimljivo je primetiti kako brendovi utiču na narativne strukture i likove u filmovima. U budućnosti bi moglo doći do promene u ovom pristupu, jer se filmska industrija razvija i prilagođava novim trendovima i očekivanjima publike. Ono što ostaje nepromenljivo je fascinacija publikom prema tehnologiji i njenoj ulozi u svakodnevnom životu, a svakako i u svetu zabave.
