Japan je peta najveća ekonomija sveta i predstavlja značajan potencijal za ekonomsko partnerstvo, tehnološki napredak i privlačenje stranih investicija u Srbiju. U tom kontekstu, poseta predsednika Aleksandra Vučića ovoj zemlji ima poseban značaj. S nominalnim bruto domaćim proizvodom od preko 4 triliona dolara, Japan se pozicionira iza Sjedinjenih Američkih Država, Kine, Nemačke i Indije. Njegove kompanije, kao što su Tojota, Soni i Hitači, igraju ključnu ulogu na globalnom tržištu, a stabilan bankarski sektor i razvijeno tržište kapitala doprinose njegovoj ekonomskoj snazi.
Sa stopom nezaposlenosti koja se kreće između 2,5% i 3%, Japan se ističe kao jedna od zemalja sa najnižom nezaposlenošću među razvijenim državama. Ovaj podatak ukazuje na visoku potražnju za radnom snagom i stabilno ekonomsko okruženje. Ipak, Japan se suočava sa izazovima starenja stanovništva, što podstiče kompanije da zapošljavaju više žena i primenjuju automatizaciju kao rešenje.
Tokom posete Osaki, Vučić je istakao ponos zbog uspeha srpskog paviljona, koji je do sada privukao više od 800.000 posetilaca. Ova izložba predstavlja priliku da Srbija predstavi svoj identitet, ideje i viziju. Vučić je naglasio da Srbija može biti most između Istoka i Zapada, a paviljon u Osaki je simboličan most između EXPO 2025 u Osaki i EXPO 2027 u Beogradu. Takođe, istakao je da će Beograd postati globalno središte ideja, inovacija i rešenja, što će ostaviti trajnu baštinu budućim generacijama.
Japan je poznat kao lider u visoko razvijenoj industrijskoj proizvodnji, naročito u sektorima automobilske industrije, elektronike, mašinstva i robotike. U globalnoj proizvodnji industrijskih robota, Japan učestvuje sa oko 38% tržišnog udela. Kompanije poput Fanuka, Jaskava Elektrik i Kavasaki Robotiks prednjače u proizvodnji robota, dok Tojota koristi više od 1.500 robota na svakih 10.000 radnika, što je najviši stepen robotizacije u svetu. Honda ulaže u razvoj humanoidnih robota, dok Panasonik i Soni fokusiraju svoje napore na inovacije u oblasti potrošačke elektronike.
Inovacije su ključna karakteristika japanske ekonomije, koja ulaže oko 3,7% svog BDP-a u istraživanje i razvoj. Ove investicije omogućavaju japanskim kompanijama da budu pioniri u tehnologiji, zdravstvu, energetici i drugim ključnim sektorima. Japanski univerziteti i istraživački instituti su među najboljima na svetu, posebno u oblastima kao što su nanotehnologija i biotehnologija.
Japan takođe ima stabilan i pozitivan suficit na tekućem računu platnog bilansa, koji je u 2024. godini iznosio oko 30 biliona jena. Ovaj suficit proizašao je iz izvozne dobiti, stranih investicija i značajnog ulaganja u globalna finansijska tržišta. Kao rezultat toga, Japan se svrstava među najveće svetske kreditore, odmah posle Nemačke. Japanske banke i investitori poseduju značajne količine stranih obveznica, uključujući i američke, što im omogućava značajan uticaj u međunarodnim finansijama.
U svetlu ovih informacija, Vučićeva poseta Japanu može se posmatrati kao strateški korak ka jačanju ekonomskih odnosa između Srbije i Japana. Uloga koju Japan može imati u razvoju Srbije je neprocenjiva, posebno u pogledu tehnologije i inovacija. Kako Srbija nastoji da privuče strane investicije i unapredi svoju ekonomiju, saradnja sa jednom od najrazvijenijih ekonomija sveta može doneti značajne benefite.
Ukratko, poseta predsednika Vučića Japanu otvara vrata za nove mogućnosti i potencijalne saradnje koje bi mogle transformisati ekonomski pejzaž Srbije, dok istovremeno jačaju veze između dve zemlje.
