Na pragu smo još jedne vegetacione sezone, a radovi koje treba obaviti u voćnim zasadima su od ključnog značaja za dalji tok proizvodnje. Ovo je vreme kada voćari treba da obave neophodne aktivnosti kako bi osigurali zdravlje i plodnost svojih stabala.
Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo Sanja Čokojević iz PSS Knjaževac naglašava da je pre početka vegetacije ključno obaviti đubrenje, rezidbu voćaka, kao i zaštitu stabala od divljači, poput zečeva i srna. Preporučuje se da se, ukoliko nije obavljeno osnovno đubrenje u novembru ili decembru, to učini u februaru, a najkasnije do prve dekade marta. Važno je da norme i formulacije NPK đubriva budu u skladu sa preporukama stručnjaka, koje se temelje na analizi zemljišta, voćnoj vrsti i starosti zasada.
Čokojević savetuje da se svake treće ili četvrte godine primeni između 40 i 50 tona dobro zgorelog stajnjaka po hektaru. U slučaju kiselih zemljišta, neophodno je obaviti kalcifikaciju. Nakon rasipanja stajnjaka, treba ga plitko zaorati ili istanjirati kako bi se đubrivo ravnomerno unelo u zemljište. Prihrana azotnim đubrivom se obavlja tokom marta, ali se preporučuje da se primeni samo 2/3 ukupne doze, dok se preostala količina dodaje krajem aprila. Razlog za ovo je što biljka ne može odmah usvojiti celokupnu količinu azota, a prekomerne padavine mogu isprati azot u dublje slojeve.
U vezi sa rezidbom voćaka, koštičavo voće se obično orezuje u drugoj polovini februara, dok se jabučasto voće orezuje ranije. Tokom rezidbe, važno je ukloniti bolesne i oštećene grane. Orezane grane, kao i mumificirani plodovi, treba izneti iz zasada i spaliti kako bi se smanjio infektivni potencijal patogena. Nakon rezidbe, preporučuje se primena hemijskih preparata na bazi bakra i mineralnog ulja, a veće rezove treba premazati kalemarskim voskom radi dezinfekcije.
Kada je reč o jagodastom voću, rezidba se obavlja tokom marta. Na primer, kod maline treba ostaviti četiri do šest zdravih, dobro razvijenih izdanaka po metru, dok kod kupine ostavljamo dva do četiri dobro razvijena lastara po žbunu. U zasadima jagode potrebno je očistiti stare listove, obaviti okopavanje i plevljenje. Ako je potrebno, treba orezati i bokor jagode kako bi se dobili krupniji i kvalitetniji plodovi.
Da bi se sprečio rizik od kasnih prolećnih mrazeva, preporučuje se krečenje stabala, jer bela boja sprečava njihovo pregrevanje tokom sunčanih dana. Ova mera je posebno značajna u zasadima kajsije. Kada je u pitanju zaštita stabala od divljači, važno je obaviti zaštitu što pre, kako bi se sprečilo ogoljavanje debla i kasnije sušenje. Preporučuje se korišćenje specijalnih mrežica ili papirnatih džakova, dok se plastične vreće ne preporučuju zbog rizika od efekta staklene bašte i kondenzacije.
Značajno je, kako ističe Čokojević, zaštititi mlade i tek posađene biljke. U martu je takođe poželjno uneti pčelinje društvo u zasade voćaka tokom faze cvetanja, što može poboljšati oprašivanje i povećati prinos. Ove aktivnosti su ključne za uspeh voćarskih zasada i obezbeđuju zdrav rast i plodnost voćaka u narednim mesecima. Pravilno obavljanje ovih radova može značajno uticati na kvalitet i količinu prinosa u sezoni koja dolazi.
