Prema nedavno objavljenom izveštaju Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo) iz Minhena, nemačka industrija suočava se sa značajnim problemima usled neočekivanih nestašica materijala. Ove nestašice imaju ozbiljan negativan uticaj na proizvodnju, koja je smanjena za 2,4 odsto, a posledice će se osećati i na dugoročne cene za potrošače. Prezentovani podaci ukazuju na to da poremećaji u lancima snabdevanja ne samo da usporavaju trenutnu proizvodnju, već dovode i do trajnih promena u ekonomskim uslovima.
Lara Carges, predstavnica Ifo, ističe da problemi u snabdevanju stvaraju pritisak na preduzeća, te da potrošači često osećaju posledice mnogo duže, jer cene nastavljaju da rastu i godinama nakon što se nestašice pojave. Ova situacija je posebno izražena u automobilskoj industriji, gde je zabeležen najveći pad proizvodnje, dok su drvna i farmaceutska industrija najviše pogođene cenovnim efektima.
Studija takođe pokazuje da rast nestašica materijala odmah usporava proizvodnju, dok se oporavak odvija znatno sporije, čak i kada se snabdevanje normalizuje. Ukupna industrijska proizvodnja Nemačke ostaje 0,5 odsto niža čak i dve godine nakon prvog negativnog šoka izazvanog nestašicama. Ovo ukazuje na dugotrajne posledice koje ovakvi problemi mogu imati na ekonomiju.
Cene proizvođača i sirovina dostižu svoj vrhunac otprilike godinu dana nakon što dođe do poremećaja. Tada se beleži rast proizvođačkih cena od oko 0,3 odsto, dok cene sirovina rastu za oko 0,6 odsto. Najdugotrajniji efekat primećen je kod potrošačkih cena, koje rastu za 0,1 procentni poen po kvartalu čak i do dve godine nakon nastanka nestašica.
Autori istraživanja su koristili mesečne ankete među prerađivačkim kompanijama, koje sprovodi Ifo, u periodu od 2002. do sredine 2025. godine. U istraživanju je svakog meseca učestvovalo između 2.000 i 5.000 kompanija iz Nemačke, a fokus je bio na neočekivanim i kratkotrajnim šokovima izazvanim nestašicama materijala i njihovim uticajem na industrijsku proizvodnju, cene sirovina i potrošačke cene.
Iako su problemi u lancima snabdevanja globalnog karaktera, njihova težina i posledice variraju od zemlje do zemlje. U slučaju Nemačke, koja je jedna od vodećih industrijskih zemalja, efekti su posebno izraženi, jer je ekonomija snažno oslanja na stabilne lance snabdevanja. U svetlu ovih saznanja, nemačka vlada i industrijski lideri moraju razmotriti strategije za diversifikaciju izvora materijala i smanjenje zavisnosti od trenutnih dobavljača.
Jedna od preporuka koja se nameće jeste povećanje investicija u domaće proizvodne kapacitete i istraživanje alternativnih materijala. Takođe, razvoj digitalnih alata za praćenje lanca snabdevanja može pomoći u bržem reagovanju na eventualne probleme, smanjujući tako vreme trajanja nestašica.
U međuvremenu, potrošači će morati da se pripreme za dalji rast cena, jer se očekuje da će efekti nestašica materijala potrajati. Ova situacija može dodatno opteretiti domaćinstva, posebno u svetlu trenutne ekonomske krize izazvane globalnim događajima.
U svakom slučaju, izveštaj Ifo-a ističe hitnost delovanja i potrebu za jačim koordinacijama između vlade i industrije kako bi se prevazišli ovi izazovi i osigurao održiv rast nemačke ekonomije. U svetu koji se brzo menja, otpornost industrije na šokove postaje ključna za buduće blagostanje njenih građana.
