Nova globalna studija upozorava na ozbiljne posledice klimatskih promena, posebno na ekstremne suše koje bi mogle pogoditi ključne delove Evrope već tokom naredne decenije. Ova studija ističe da se rizik od takozvanog „Nultog dana“ — trenutka kada regija ostaje bez dovoljne količine vode za osnovne potrebe — rapidno povećava, a posledice će se osetiti i u zemljama Balkana, uključujući Srbiju.
„Nulti dan“ označava stanje u kojem potrošnja vode premašuje dostupne prirodne resurse, a uzrok nije samo nedostatak padavina. Ova situacija proizilazi iz kombinacije dugotrajnih sušnih perioda, ekstremnih temperatura, opadanja vodostaja reka i stalnog rasta potrošnje vode. Naučnici ističu da je ova kombinacija jedan od najvećih klimatskih izazova 21. veka.
Prema studiji, mediteranski basen, južna i jugoistočna Evropa, sever Afrike, kao i delovi Indije i SAD-a su među najugroženijim regijama. Iako Srbija nema izlaz na more, nalazi se u klimatski osjetljivom području gde su suše sve učestalije. Tokom letnjih meseci, vodostaji reka kao što su Dunav, Sava i Tisa su znatno niži, što dodatno povećava zabrinutost.
U poslednjim godinama, Srbija je već beležila rekordne letnje temperature, probleme u poljoprivredi zbog nedostatka vode, kao i poremećaje u rečnom saobraćaju usled niskog vodostaja. Ovi fenomeni su jasni signali koji ukazuju na to da je upravljanje vodnim resursima postalo ključno pitanje.
U svetu, gradovi poput Kejptauna i Čenaja su prošli kroz slične krize kada su njihovi rezervoari pijaće vode pali na kritične nivoe. Ovi slučajevi više se ne smatraju izuzecima, već upozorenjem što može zadesiti i druge urbane sredine širom sveta. Istraživači su analizirali različite scenarije klimatskih promena i došli do zaključka da bi u mnogim regijama već u narednih 10 do 20 godina ekstremne suše postale gotovo neizbežne bez uticaja ljudske aktivnosti i globalnog zagrevanja.
Procene pokazuju da bi do ranih 2030-ih čak 35% područja sklonih suši moglo da uđe u zonu visokog rizika, a do kraja veka bi oko 750 miliona ljudi moglo živeti u oblastima u kojima je „Nulti dan“ realna pretnja. Ovi podaci su alarmantni i zahtevaju hitnu reakciju kako bi se izbegle katastrofalne posledice.
Za Srbiju i region Balkana, situacija je jasna: upravljanje vodnim resursima postaje pitanje nacionalne bezbednosti. Investicije u vodosnabdevanje, očuvanje reka, pametno navodnjavanje i prilagođavanje poljoprivrede klimatskim promenama biće ključni faktori u narednim decenijama. Klimatske promene više nisu samo tema daleke budućnosti, već već sada oblikuju dostupnost vode, ekonomsku stabilnost i kvalitet života u Srbiji.
U svetlu ovih saznanja, neophodno je da vlasti i građani prepoznaju značaj očuvanja vodnih resursa i preduzmu konkretne korake kako bi se osigurala održivost i dostupnost vode za sve. U suprotnom, rizik od „Nultog dana“ postaje sve realnija pretnja koja može imati dalekosežne posledice po društvo, ekonomiju i ekologiju.
Ovo je poziv na akciju za sve nas — od donosioca odluka do pojedinaca — da preduzmemo mere koje će osigurati bolju budućnost za generacije koje dolaze. Klimatske promene su izazov koji zahtevaju zajednički odgovor i saradnju na svim nivoima.
