Nemačke kreditne banke beleže rast potražnje za potrošačkim kreditima, što ukazuje na sve veću potrošačku aktivnost među građanima. Prema podacima Nemačkog udruženja banaka, u prvih šest meseci ove godine odobrili su 4,2 odsto više novca nego u istom periodu prošle godine. Ova sredstva, koja iznose oko 30 milijardi evra, najčešće su iskorišćena za kupovinu automobila, što ukazuje na povratak potrošačkog optimizma.
Međutim, kada se posmatraju investicioni krediti za preduzeća, situacija je drugačija. U istom periodu, banke su odobrile samo 5,2 milijarde evra za vozila, specijalnu opremu i mašine, što predstavlja pad od 6,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj trend usporavanja investicija u privredi može se povezati sa opreznim stavom firmi, koje su zbog usporavanja ekonomske aktivnosti odlučile da odlože svoja ulaganja.
Slični trendovi primećeni su i u Srbiji. Prema informacijama Udruženja banaka Srbije, potrošački krediti beleže snažan rast, pa je u aprilu 2025. godine zabeležen dvocifren skok u odnosu na mart. Ukupan dug stanovništva prema bankama premašio je 1.500 milijardi dinara, što je otprilike 12,8 milijardi evra. Glavni uzrok ovog rasta su gotovinski krediti, koji su postali sve popularniji među potrošačima.
S druge strane, krediti za privredu rastu znatno sporije. Mnoge kompanije odlažu investicije u novu opremu i mašine zbog usporavajuće privrede i neizvesnih poslovnih uslova. Narodna banka Srbije je u drugom kvartalu 2024. godine registrovala ukupni međugodišnji rast domaćih kredita od 4,7 odsto. Krediti stanovništvu su porasli za 4,9 odsto, dok su krediti privredi zabeležili manji rast od 4,2 odsto.
Za razliku od Nemačke, gde je veći deo potrošačkih zajmova usmeren na kupovinu automobila, u Srbiji trenutno ne postoje precizne statistike koje bi ukazale na specifičnu namenu potrošačkih kredita. Ipak, jasno je da se primećuje sličan obrazac – rast potrošačkih kredita uz istovremeno oprezniji pristup firmi kada je reč o investicijama.
Ova situacija ukazuje na promene u potrošačkom ponašanju i ekonomskim očekivanjima građana i preduzeća. Dok pojedinci pokazuju veću spremnost da se zaduže za potrošačke potrebe, preduzeća se, s druge strane, suočavaju sa izazovima koji ih teraju da budu opreznija kada je reč o investicijama. Ova dualnost može imati dugoročne posledice po ekonomsku stabilnost i rast.
Ekonomisti upozoravaju da bi ovakvi trendovi mogli otežati oporavak ekonomije u budućnosti. Ukoliko se potrošačka potražnja nastavi povećavati, to bi moglo dovesti do rasta inflacije, dok bi usporavanje investicija moglo umanjiti kapacitet privrede da se razvija i stvara nova radna mesta. U svetlu ovih izazova, neophodno je da se pronađu strategije koje će podstaći investicije u privredi, kako bi se osigurao održiv ekonomski rast.
U zaključku, trenutna situacija na tržištu kredita u Nemačkoj i Srbiji oslikava složene odnose između potrošnje i investicija. Dok potrošači pokazuju sve veću spremnost da se zaduže, preduzeća se suočavaju sa neizvesnošću koja ih primorava na oprez. U narednim mesecima biće ključno pratiti ove trendove i njihove posledice na ekonomsku stabilnost i rast u obe zemlje.
