Profesionalni upravnici savetuju prijavu problema komunalnoj miliciji koja procenjuje dalji postupak. Dugotrajne parnice oko buke zbog lajanja pasa često ne rešavaju problem, ukazuju iskustva stanara.
„Komšijin pas kad je sam u stanu stalno laje i zavija. To se dešava najčešće u prepodnevnim satima. Radim po smenama, i kad izađem iz noćne i odem ujutru na spavanje, on neprekidno cvili i laje, oka ne mogu da sklopim. Tako nenaspavan sam frustriran i neraspoložen“, kaže za „Blic“ jedan stanovnik Novog Beograda. U ovom slučaju, mnogi se pitaju šta raditi i kome prijaviti problem.
Ovo nije usamljen problem stanara u zgradama. Mnogi imaju kućne ljubimce, ali ne vode svi računa o njima. Na društvenim mrežama ljudi su iznosili svoja iskustva u vezi sa bukom koju stvara pas iz susednog stana pa čak i iz kuće.
Jedan od korisnika društvenih mreža svedočio je o svojoj situaciji: „Praktično u tim situacijama ne može ništa da se uradi. Moj komšija se sudi sa drugim komšijom čiji pas non-stop laje jer je sam u stanu. Tužio ga je privatno i za sada ništa. Prošlo je godinu i po od početka suđenja i pas i dalje laje“. Drugi korisnik je dodao: „Tužio sam komšiju zbog psa koji laje dan i noć. Evo 4 godine se sudimo i dan-danas laje i dan i noć“.
Neki su davali predloge za rešenje problema, zapravo kako izolovati zvuk. Jedan od komentara bio je: „Rešenje je novi gipsani zid koji je odvojen vazdušnim džepom od starog i ploče sa gumenim okvirima“. Dok je jedan korisnik u šali predložio: „Nabaviti komšiji na poklon još jedno kuče, da imaju društvo i lajanje će prestati“.
Međutim, mnogi su se suočili sa ovim problemom i pronašli svoja rešenja. „S tim problemom sam morao da naučim da se nosim kada sam se doselio u grad pre 3 godine. Moje rešenje su čepovi za uši, od tada spavam kao beba“, otkriva jedan muškarac.
Na pitanje koja je procedura kada se stanar žali na lajanje komšijinog psa u zgradama, profesionalni upravnik Sergej Božović iz Beograda objašnjava da ta situacija spada pod klasičnu buku. „Kada se stanar žali na lajanje komšijinog psa, ja prijavljujem problem preko servisnog centra Grada Beograda, opcija 1, za komunalnu miliciju. Oni sami procene da li treba odmah da izađu na teren ili kasnije. U svakom slučaju, to je klasična prijava za buku. I često se dešava“, kaže Božović.
On napominje da ljudi odu na posao, ostave kućne ljubimce u stanu i onda oni laju po čitav dan. „Obično prijavljuju ljudi koji se nalaze u stanovima ili pored ili ispod, znači, u istoj vertikali. Zapravo, najviše čuju stanovi ispod. Takođe, lajanje posebno pravi problem starijim ljudima, koji se odmaraju mnogo ranije od kućnog reda i njima to posebno smeta“.
Upravnik ističe da kada komunalna milicija izađe na teren po prijavi, često ne nađe ni vlasnika, ni psa. „Kada komunalna milicija dođe na lice mesta, imao sam jednu situaciju da su utvrdili da nivo buke, mereno u decibelima, nije iznad nivoa. Dešava se, takođe, da izađu dan ili dva kasnije pa da ne nađu ni vlasnika, a ni kućnog ljubimca u stanu“, objašnjava Božović.
On naglašava da vlasnik snosi najveću odgovornost za svog ljubimca. „Vlasnik psa mora da vodi računa o njemu, jer uzroci lajanja mogu biti različiti, ili je pas gladan ili uplašen, ostavljen je sam satima. U okviru jedne zgrade sigurno 10 do 20 odsto stanova ima kućnog ljubimca. I uvek je problem kad je buka u vreme kućnog reda“, dodaje Božović.
S obzirom na sve ove izazove, važno je pronaći rešenje koje će zadovoljiti sve strane i omogućiti mirno suživljenje u zgradama gde se često susreću ljubitelji životinja i oni koji ne žele da trpe buku.
