Medjunarodni monetarni fond (MMF) je u ponedeljak objavio da je Odbor direktora MMF-a u Vašingtonu zvanično potvrdio uspešno završenu prvu reviziju aranžmana Instrumenta za koordinaciju politika sa Srbijom. MMF ističe da će se rast srpske ekonomije, nakon kratkog usporavanja na početku 2025. godine, ponovo ubrzati 2026. i 2027. godine, uz projekciju rasta od 3,0 odsto za ovu godinu.
Projekcije MMF-a ukazuju na rast realnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije od 4,0 odsto u 2026. i 4,5 procenata u 2027. godini. Fond je napomenuo da su razumne makroekonomske politike koje sprovodi Srbija doprinele ekonomskom otporu u uslovima neizvesnosti na globalnom nivou. Vlasti održavaju fiskalnu disciplinu i sprovode strukturne reforme koje su od ključnog značaja, a sve to dolazi nakon završetka prve revizije.
MMF naglašava da, iako se Srbija suočava sa domaćim i spoljnim neizvesnostima, uspela je da izgradi snažne zaštitne mehanizme koji će joj pomoći da izdrži potencijalne šokove. Takođe se navodi da bi ponovno oživljavanje reformi, koje bi poboljšalo poslovno okruženje i upravljanje, moglo dodatno doprineti održavanju snažnog rasta Srbije na srednji rok.
Ukupna inflacija se vratila u ciljni raspon Narodne banke Srbije, zahvaljujući smanjenju cena energije i umjerenoj baznoj inflaciji. MMF ističe da je pozicija monetarne politike adekvatno restriktivna. Uz povećane javne investicije, fiskalni deficit ostaje pod kontrolom, zahvaljujući snažnim prihodima i razumnom upravljanju tekućom potrošnjom.
Iako je deficit tekućeg računa porastao, što odražava veći uvoz u cilju podrške javnim investicijama, međunarodne rezerve Srbije ostaju obilne. MMF napominje da strukturne fiskalne reforme napreduju, uključujući jačanje upravljanja javnim finansijama i upravljanje investicijama.
Reforme u energetskom sektoru takođe su u toku, ali MMF upozorava da je još mnogo posla pre nego što se obezbedi finansijska održivost i operativna efikasnost državnih energetskih preduzeća. Oživljavanje reformi za jačanje poslovnog okruženja i poboljšanje upravljanja ostaje ključno za podršku srednjoročnim stopama rasta.
Međutim, rizici negativnog uticaja na ekonomske izglede su povećani. Globalno usporavanje i dalja geoekonomska fragmentacija mogli bi opteretiti izvoz i strane direktne investicije. Na domaćem planu, povećane političke tenzije mogu narušiti poverenje potrošača i investitora. Ipak, Srbija se smatra dobro pozicioniranom da upravlja potencijalnim šokovima, uz visoke međunarodne rezerve, opadajući javni dug i dobro kapitalizovane banke.
Gita Gopinat, prvi zamenik generalnog direktora MMF-a, naglašava da su razumnim makroekonomskim politikama Srbije i snažnim angažovanjem sa MMF-om ostvareni impresivni rezultati. Ona ističe da je rast bio otporan, a fiskalni i spoljni baferi su ojačani. Srbija je 2024. godine dobila svoj prvi investicioni rejting, što odražava uspehe u okviru Instrumenta za koordinaciju politika.
Gopinat takođe naglašava važnost postepene fiskalne konsolidacije kako bi se obnovili baferi od spoljnih šokova, dok je napredovanje fiskalnih strukturnih reformi ključno za jačanje upravljanja javnim finansijama. Restriktivna monetarna politika ostaje neophodna dok se dezinflacija čvrsto ne održi.
Pored toga, MMF ukazuje na važnost daljih reformi u energetskom sektoru kako bi se osigurala održiva i stabilna snabdevanja energijom. Povećanje naknada za mrežu i tarife za električnu energiju bi poboljšalo finansijsku snagu državnih preduzeća i omogućilo ulaganja u diversifikovaniji energetski miks.
Srbija se suočava sa srednjoročnim izazovima, uključujući starenje stanovništva, a povećanje produktivnosti biće ključno za održavanje konvergencije prihoda sa razvijenim ekonomijama. To zahteva strukturne i upravne reforme kako bi se privukle direktne strane investicije sa većom dodatom vrednošću.
Izvršni direktori MMF-a su pohvalili razumnu makroekonomsku politiku Srbije i snažnu posvećenost reformama, naglašavajući važnost održavanja fiskalne discipline i obnove zaštitnih slojeva za šokove. Očekuje se da će sledeće konsultacije po članu IV sa Republikom Srbijom biti održane u ciklusu od 24 meseca.
