Prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda, situacija na tržištu nekretnina u Srbiji pokazuje da se i dalje oko polovine prodatih stanova kupuje za keš, što znači da se novac direktno prenosi sa računa na račun bez posredovanja bankarskih kredita. Ovaj trend izaziva sve više pitanja među građanima, koji se često pitaju ko su ti ljudi sposobni da izdvoje velike sume novca za kupovinu stanova, čije cene u Beogradu retko padaju ispod 2.500 evra po kvadratu, a mogu dostići i više od 5.000 evra.
Prema izvorima iz „Blica“, postoje tri glavne grupe kupaca koji se odlučuju za kupovinu nekretnina za keš. Prva grupa obuhvata ljude iz dijaspore. Najviše ih dolazi iz Nemačke, Austrije, Švajcarske i Sjedinjenih Američkih Država. Ovi kupci ne drže svoj novac u stranim bankama, već ga investiraju u nekretnine u Srbiji, što im omogućava da ne budu izloženi niskim kamatama i nestabilnostima tržišta.
Druga grupa se odnosi na model „lančane ili vezane kupovine“. Ovi kupci često prodaju nasleđene nekretnine, kao što su kuće ili placevi na periferiji, koji su dobili na vrednosti usled širenja infrastrukture. Novac od prodaje se obično reinvestira u dve manje nekretnine, koje su često namenjene njihovoj deci. Jedna od tih nekretnina se može izdavati, dok se druga daje detetu ili se takođe iznajmljuje dok se dete ne odluči na samostalan život.
Treća grupa obuhvata zaposlene u IT sektoru i menadžere velikih kompanija. Ovi pojedinci često akumuliraju dovoljno sredstava da kupe stanove u celosti, čime izbegavaju komplikovane bankarske procedure i troškove obrade kredita. Ove tri grupe predstavljaju značajan deo tržišta nekretnina u Srbiji, a njihov uticaj se sve više oseća, posebno u većim gradovima.
Kada je reč o lokacijama gde se najviše kupuju stanovi za keš, Beograd i Novi Sad dominiraju. U Beogradu, popularne lokacije uključuju Beograd na vodi, Novi Beograd i Vračar, dok se u Novom Sadu najviše kupuju stanovi u centru grada. Međutim, u poslednje vreme primećuje se interesovanje i za nekretnine na Zlatiboru i Kopaoniku, gde se takođe beleži sve veći broj transakcija.
Ova pojava kupovine nekretnina za keš može biti povezana i sa fenomenom ulaganja u fizičku imovinu zbog nesigurnosti na finansijskim tržištima. Mnogi investitori smatraju da je ulaganje u nekretnine sigurnija opcija od čuvanja novca u bankama sa niskim kamatama ili u drugim investicijama koje mogu biti rizične.
Iako neki stručnjaci izražavaju zabrinutost zbog mogućih sumnjivih kapitala koji se koriste za ovakve transakcije, većina kupaca se ipak smatra legitimnim investitorima koji žele da osiguraju svoju budućnost. Pitanje porekla novca ostaje važno, ali vlada i dalje teži da reguliše tržište nekretnina kako bi se smanjila mogućnost pranja novca kroz kupovinu nekretnina.
U narednim mesecima, očekuje se da će se trendovi na tržištu nekretnina i dalje razvijati, a da će se javna debata o kupovini stanova za keš nastaviti. Kako se situacija bude menjala, tako će se i profili kupaca prilagođavati, a tržište će se prilagođavati novim ekonomskim uslovima.
S obzirom na trenutne trendove, jasno je da kupovina nekretnina za keš ostaje značajan aspekt tržišta u Srbiji, a njegovo razumevanje može pomoći u boljem snalaženju na ovom dinamičnom tržištu.
