Procenjuje se da bi skoro 600 ljudi moglo prerano da umre tokom toplotnog talasa koji trenutno pogađa Englesku i Vels, prema brzim analizama koje je objavio Gardijan. Ova situacija se dovodi u vezu sa globalnim zagrevanjem izazvanim ljudskim delovanjem, pri čemu su temperature povećane za 2 do 4 stepena Celzijusa zbog zagađenja uzrokovanog fosilnim gorivima.
Očekuje se da će prerani smrtni slučajevi biti rasprostranjeni širom Engleske i Velsa, ali se najveće stope smrtnosti predviđaju u Londonu i regionu Zapadni Midlends. Većina umrlih, oko 85%, biće stariji od 65 godina, s obzirom na to da su stariji ljudi ranjiviji na ekstremne vrućine. Osobe koje žive u urbanim sredinama su takođe u visokom riziku zbog dodatnog stresa koji toplota može izazvati.
Između 2020. i 2024. godine, više od 10.000 ljudi je prerano umrlo usled toplotnih talasa, prema podacima britanske Agencije za zdravstvenu bezbednost (UKHSA). Stručnjaci su u aprilu upozorili da su pripreme vlasti za zaštitu ljudi od posledica klimatskih promena „neadekvatne, parcijalne i nekoordinisane“.
Temperature koje dostižu 32°C, koje pogađaju jugoistok Engleske, su prema procenama 100 puta verovatnije zbog klimatske krize. Dr Garifalos Konstantinudis sa Kraljevskog koledža u Londonu, koji je deo tima koji je procenio broj smrtnih slučajeva, ističe da su toplotni talasi „tihe ubice“. Ljudi koji umiru često imaju prethodne zdravstvene probleme, a visoke temperature se retko navode kao direktan uzrok smrti.
Analiza koja se vrši u realnom vremenu otkriva skrivene posledice toplotnih talasa i ima za cilj da podigne svest o ovom problemu. Pretnja koju predstavljaju toplotni talasi u Ujedinjenom Kraljevstvu često se potcenjuje, dok postaju sve opasniji zbog klimatskih promena. Profesor Antonio Gasparini sa Londonske škole higijene i tropske medicine naglašava da povećanje temperature za samo jedan ili dva stepena može značiti razliku između života i smrti. Kada temperature nadmaše uobičajene nivoe, smrtnost može brzo da poraste, a svaki delić stepena Celzijusa dovodi do većeg broja prijema u bolnice i smrtnih slučajeva.
U analizi su korišćeni višedecenijski podaci iz Velike Britanije kako bi se uspostavila veza između temperature i smrtnih slučajeva usled vrućine u više od 34.000 oblasti u Engleskoj i Velsu. Istraživači su kombinovali ove podatke sa vremenskim prognozama visoke rezolucije.
UKHSA preporučuje ljudima da se klone sunca između 11 i 15 časova tokom najtoplijih dana, da piju dovoljno vode i da vode računa o starijim sugrađanima. Nedavna istraživanja su pokazala da 80% domova u Ujedinjenom Kraljevstvu leti postaje pretoplo, što dodatno otežava situaciju.
Zbog jakog sunca, u Londonu je izdato upozorenje na visok nivo ozonskog zagađenja, a osobama sa plućnim problemima se savetuje da izbegavaju fizičke aktivnosti. Klimatska kriza je dovela do toga da 2024. godina bude proglašena godinom sa najvišom prosečnom globalnom temperaturom, dok emisije ugljen-dioksida iz fosilnih goriva nastavljaju da rastu. To implicira da će toplotni talasi postajati sve intenzivniji i učestaliji.
Na globalnom nivou, ekstremna vrućina je smrtonosnija od poplava, zemljotresa i uragana zajedno, odnoseći oko 500.000 života godišnje, prema izveštaju osiguravajuće kuće „Swiss Re“. Ovi podaci ukazuju na urgentnost problema i potrebu za hitnim reagovanjem kako bi se smanjio uticaj klimatskih promena na zdravlje stanovništva.
