Većina kupaca u prodavnicama često nije svesna raznih trikova koje trgovci koriste kako bi povećali svoje profite na račun potrošača. Ove prevare mogu se primetiti u različitim sektorima prodavnica, ali je najčešće zabeležena u mesarama, gde zakidanje na gramaži postaje sve češća pojava. Nedavno je jedan kupac u prodavnici otkrio da je pakovanje mesa koje je trebalo da teži 100 grama zapravo imalo samo 78 grama. Ovaj incident izazvao je veliku pažnju na društvenim mrežama, gde su korisnici delili svoja slična iskustva.
Kupac je na svom Instagram profilu objavio: „Obratite pažnju, zakidaju na merenju. Na kontrolnoj vagi u marketu izmereno po 78 grama. Nije prvi put da zakidaju. Žena se brani da je takva vaga. Na većoj gramaži se to teže primeti, ali na 100 grama je baš primetno.“ Ova izjava potvrđuje da nije reč o izolovanom incidentu, već o sistemskom problemu koji se ponavlja.
Reakcije na ovu situaciju nisu izostale. Bivši mesari su se javili kako bi upozorili potrošače na razne trikove koji se koriste u mesarama. Jedan od njih je istakao: „Meso dolazi istovareno s vodom, tako da, ako vam narežu kilogram šnicli i dođete kući i stavite u frižider, nakon nekoliko sati neće biti jedan kilogram, jer meso kalira.“ Ovaj komentar ukazuje na to da se potrošači često suočavaju s gubicima u težini mesnih proizvoda zbog načina na koji se oni čuvaju.
Jedan bivši mesar je otkrio i druge trikove: „Ispod papira uvek stave komad nečega da gramaža bude veća jer tako šef objekta u kom kupujete stavlja sebi bonus u džep.“ Ovakve informacije dodatno osvetljavaju etičke dileme unutar mesarske industrije, gde se profit često stavlja ispred interesa potrošača.
Pored toga, mnogi mesari se odlučuju da ne melju sveže meso, već nude već pripremljeno, što je često rezultat preostalog mesa koje ne mogu prodati u svom originalnom obliku. Umesto da potrošačima ponude kvalitetne komade mesa, često se koriste ostaci kako bi se smanjile gubitke. Ovaj pristup nije samo neetičan, već i potencijalno štetan za zdravlje potrošača.
Mnogi potrošači nisu svesni da im se u cena često uračunavaju papir ili plastična ambalaža u kojoj je meso pakovano. Ovo dodatno povećava cenu proizvoda, što može biti neprijatno iznenađenje za kupce koji ne mere težinu mesa kod kuće ili u prodavnici.
Osim toga, trgovci se koriste raznim trikovima u vezi s etiketama i cenama. Često se dešava da su cene na pultu različite od onih koje se pojavljuju na blagajni, što dovodi do zabune i nezadovoljstva među potrošačima. Ove prakse su, nažalost, postale uobičajene i potrošači moraju biti oprezni prilikom kupovine.
S obzirom na sve ove informacije, važno je da potrošači budu svesni svojih prava i da se ne boje da reaguju kada primete nepravilnosti. Pravilno merenje težine proizvoda, kao i provere cena, mogu pomoći u smanjenju prevara koje se javljaju u trgovinama.
U svetlu ovih saznanja, potrošači bi trebali biti oprezniji prilikom kupovine mesa i suhomesnatih proizvoda. Uvek je preporučljivo koristiti kontrolne vage kada je to moguće, kao i tražiti objašnjenja od prodavaca kada se suoče s neobičnim situacijama. Ove mere mogu pomoći u zaštiti potrošača i obezbeđivanju pravednijeg poslovanja u trgovinama.
