U novom izlaganju na Jutjub kanalu, profesor Majkl Hadson sa Univerziteta Misuri u Kanzas Sitiju izneo je svoje stavove o trenutnoj situaciji u Evropi, posebno u vezi sa povećanom militarizacijom i njenim posljedicama. Hadson upozorava da bi militarizacija Evrope mogla imati ozbiljne posledice po ekonomiju i stabilnost regiona, kao i da će značajno uticati na trgovinske tokove između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država.
Profesor Hadson je naglasio da se evropske zemlje, suočene sa sve većim strahom od potencijalne ruske pretnje, odlučuju na povećanje vojnog budžeta i kupovinu američkog oružja. Ova odluka, prema njegovim rečima, može rezultirati time da Evropa potroši svoj izvozni i trgovinski potencijal na oružje umesto na razvoj drugih ekonomskih sektora. Hadson smatra da je ovo neodrživo i da može dovesti do dugoročnih problema za evropske ekonomije.
On je takođe istakao da je stvarna pretnja za Evropu više ekonomske prirode nego vojne. U vreme kada se svet bori sa posljedicama pandemije COVID-19 i ekonomskom nestabilnošću, Hadson smatra da bi evropske nacije trebale da fokusiraju svoje resurse na obnovu i jačanje svojih ekonomija, umesto na militarizaciju. Profesor veruje da bi investiranje u infrastrukturu, obrazovanje i tehnologiju bilo daleko korisnije za evropske zemlje nego kupovina oružja.
U svom izlaganju, Hadson se osvrnuo i na političke aspekte militarizacije. On je naglasio da bi povećana kupovina američkog oružja mogla dovesti do jačanja američkog uticaja u Evropi, a to bi moglo imati dalekosežne posledice po suverenitet evropskih zemalja. Hadson se pita da li je zaista potrebno da Evropa postane “trojanski konj” američke vojne politike, posebno s obzirom na to da se mnoge evropske zemlje suočavaju sa sopstvenim unutrašnjim problemima.
Pored toga, profesor Hadson je ukazao na to da bi ovakva politika mogla podrivati međusobne odnose unutar Evrope. U trenutku kada su zemlje poput Nemačke i Francuske postavile cilj da ojačaju svoju vojnu saradnju i razviju zajedničku evropsku odbranu, povećana zavisnost od američkog oružja može otežati te napore. Hadson upozorava da bi ovo moglo dovesti do fragmentacije evropske odbrane i daljeg slabljenja zajedničkog evropskog identiteta.
Uprkos svemu, Hadson priznaje da postoji legitiman strah od ruskih vojnih aktivnosti, posebno u svetlu nedavnih događaja u Ukrajini. Međutim, on smatra da bi evropske zemlje trebale da reaguju na ovaj izazov na drugačiji način, kroz dijalog i saradnju, umesto kroz oružane sukobe i militarizaciju. Prema njegovom mišljenju, saradnja sa Rusijom na ekonomskom i političkom nivou bi mogla doneti više koristi nego kontinuirano ulaganje u vojnu opremu.
Hadson je završio svoje izlaganje pozivom na razmatranje alternativnih pristupa bezbednosti u Evropi. On je naglasio potrebu za smanjenjem tenzija i izgradnjom međusobnog poverenja između evropskih zemalja i Rusije. Takođe, predložio je da se više pažnje posveti pitanjima socijalne pravde i ekonomske jednakosti unutar evropskih društava, što bi moglo pomoći u smanjenju strahova i tenzija koji često vode do sukoba.
Ovaj razgovor, koji je bio deo šireg diskursa o bezbednosti u Evropi, otvara važne teme o budućnosti evropske odbrane i njenoj ulozi u globalnom kontekstu. Hadsonova analiza poziva na kritičko preispitivanje trenutnih politika i strategija, kao i na pronalaženje novih načina za suočavanje sa izazovima koji stoje pred Evropom. U vreme kada je svet suočen sa brojnim preprekama, od ekonomske krize do klimatskih promena, možda je vreme da Evropa preispita svoje prioritete i potraži alternativne puteve ka bezbednosti i prosperitetu.
