U Evropskoj uniji, prema podacima koje je objavio Evrostat, u 2024. godini je 25,2 odsto finalne potrošnje energije poticalo iz obnovljivih izvora. Ovo predstavlja povećanje od 0,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, ovaj udeo je i dalje značajno ispod cilja koji je postavljen za 2030. godinu, koji iznosi 42,5 odsto. Da bi se postigao ovaj cilj, potrebno je prosečno godišnje povećanje od 2,9 odsto u periodu od 2025. do 2030. godine.
Izveštaj Evrostata ukazuje na to da je uspon korišćenja obnovljivih izvora energije neophodan kako bi se ostvarili postavljeni klimatski ciljevi i smanjila zavisnost od fosilnih goriva. U ovom kontekstu, različite zemlje članice EU pokazale su različite rezultate kada je reč o udelu obnovljivih izvora u svojoj potrošnji energije.
Švedska se ističe kao lider u korišćenju obnovljivih izvora, sa udelom od 62,8 odsto u svojoj finalnoj potrošnji energije. Ova skandinavska zemlja se najviše oslanja na čvrstu biomasu, hidroenergiju i energiju vetra. Finska je na drugom mestu sa 52,1 odsto, pri čemu su čvrsta biomasa, vetar i hidroenergija takođe ključni izvori. Danska zauzima treće mesto sa 46,8 odsto, pri čemu je većina njene obnovljive energije takođe potekla iz čvrste biomase, vetra i biogasa.
S druge strane, zemlje poput Belgije, Luksemburga i Irske beleže znatno niže udelima obnovljivih izvora. Belgija ima samo 14,3 odsto, Luksemburg 14,7 odsto, dok Irska beleži 16,1 odsto. Ove brojke ukazuju na izazove sa kojima se suočavaju ove zemlje u prelasku na održivije energetske sisteme.
Evropska unija se suočava sa tjesnim rokovima i ambicioznim ciljevima kada je reč o smanjenju emisija ugljen-dioksida i prelasku na obnovljive izvore energije. U tom smislu, ključni izazov leži u implementaciji strategija koje će omogućiti postizanje željenih ciljeva. To uključuje povećanje investicija u obnovljive izvore, kao i razvoj infrastrukture koja će omogućiti bolju integraciju obnovljivih izvora u energetsku mrežu.
Takođe, promene u zakonodavstvu i podsticaji za korišćenje obnovljivih izvora energije mogu igrati značajnu ulogu u ovom procesu. U mnogim zemljama članicama EU, vlade su već preduzele korake ka unapređenju regulative koja bi olakšala korišćenje obnovljivih izvora. Na primer, subvencije za solarne panele i druge oblike obnovljive energije postaju sve popularnije, a mnoge zemlje nude i poreske olakšice za domaćinstva i kompanije koje se odluče za zelenu energiju.
Iako su neki od ciljeva ambiciozni, EU je postavila jasne smernice za smanjenje ugljeničnog otiska i borbu protiv klimatskih promena. U tom smislu, javna svest o važnosti prelaska na obnovljive izvore energije raste, a građani postaju sve više zainteresovani za održive prakse i tehnologije.
U narednim godinama, očekuje se da će evropske zemlje nastaviti da povećavaju svoj udeo obnovljivih izvora u potrošnji energije, što će doprineti smanjenju emisija štetnih gasova i očuvanju životne sredine. Kao rezultat toga, Evropska unija se može nadati da će postati lider u globalnoj borbi protiv klimatskih promena i postaviti primer drugim zemljama širom sveta.
Ovo je izazov koji zahteva saradnju i inovacije na svim nivoima, kako bi se postigli ciljevi održivog razvoja i osigurao bolji svet za buduće generacije. U tom smislu, podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije ne samo da će doprineti zaštiti životne sredine, već će takođe stvoriti nova radna mesta i potaknuti ekonomski rast unutar EU.
