„Trebalo je 3.000 godina da dođemo do ovog trenutka, možete li to da zamislite?“ izjavio je američki predsednik Donald Tramp tokom svoje posete Izraelu i Egiptu, gde je primljen s aplauzima. Njegova poseta, koja je uključivala putovanje od Jerusalima do Šarm el Šeika, bila je obeležena oslobađanjem poslednjih 20 živih talaca koje je Hamas držao u Pojasu Gaze, što su mnogi smatrali gotovo nezamislivim.
Tramp je, pored postignutog primirja i razmene talaca, najavio „novo jutro“ za Bliski istok s američkom podrškom. Ovaj ambiciozni plan uključuje niz pitanja koja se moraju razjasniti, uključujući upravljanje razorenim Pojasom Gaze i razoružanje Hamasa. Prema sporazumu, potpuno povlačenje izraelske vojske zavisi od razoružanja Hamasa, ali ostavlja prostor za manevar premijera Netanjahua, koji može nastaviti s vojnim operacijama kada proceni da je to potrebno.
Pregovarač Hamasa, Halil al Haja, izjavio je da su dobili garancije od SAD i međunarodnih posrednika da je rat „definitivno završen“. Ipak, ostaje nejasno u kom obliku su te garancije date i kakva će biti budućnost Hamasa u tom kontekstu. Izrael, s druge strane, zadržava pravo da deluje u Gazi ukoliko proceni da postoji pretnja njegovoj bezbednosti.
Evropska unija, dok pokušava da održi pritisak na Izrael, izražava zabrinutost povodom Trampovog plana, naglašavajući da Izrael mora da odgovara za smrt mnogih Palestinaca. Diplomati iz Brisela i Londona smatraju da su njihovi napori da pritisnu Izrael za primirje dali rezultate i da ih treba nastaviti. Smatraju da razaranja u Gazi zahtevaju odgovornost, pravdu i plan obnove.
Francuska je nedavno predvodila napore za priznavanje palestinske države na konferenciji UN, dok je Evropska komisija predložila sankcije protiv Izraela. Međutim, 27 zemalja članica EU nije postiglo dogovor o tim mjerama, što pokazuje unutrašnje podela unutar bloka. Ova situacija može otežati buduće napore EU da igra značajnu ulogu u mirovnom procesu.
U međuvremenu, Trampov plan otvara mogućnost za obnovu odnosa između Izraela i Evrope, ali je teško očekivati da će EU imati značajnu ulogu bez dosljednog pritiska na Izrael. Izrael je podložan kritikama zbog humanitarne krize, a evropski lideri se suočavaju s pritiscima svojih građana koji traže pravdu za Palestince.
Dok se razmatraju budući koraci, uključujući moguću obnovu odnosa između EU i Izraela, ključni kriterijum za EU biće ispunjenje humanitarnih potreba Palestinaca. Mnogi u Evropi smatraju da bi Izrael trebao odgovarati za ono što su neki nazvali „genocidom“ u Gazi.
S obzirom na nesposobnost EU da se dogovori o sankcijama, njen uticaj u regionu je oslabljen. S obzirom na to da su desetine hiljada demonstranata izašle na ulice širom Evrope, EU se suočava s pritiskom da igra aktivnu ulogu u mirovnom procesu.
S obzirom na sve izazove, Trampov pristup diplomatiji i njegovo fokusiranje na neposredne ciljeve, poput oslobađanja talaca i ekonomskih perspektiva, može značiti da se istorijska prava Palestinaca ponovo zanemaruju. Događaji na Bliskom istoku će sigurno imati uticaj na političku agendu u Evropi, a evropski zvaničnici moraju pronaći način da ostanu uključeni u proces kako bi izbegli da budu „odsutni“ u ovoj krizi.
U svakom slučaju, Trampov uspeh u postizanju primirja može označiti samo početak novog poglavlja, dok se evropski lideri suočavaju s izazovima kako bi osigurali da se glasovi i potrebe Palestinaca uzmu u obzir u budućim pregovorima.
