Evropska unija je tokom prve polovine 2023. godine uvezla tečni prirodni gas (LNG) iz Rusije u vrednosti od 4,5 milijardi evra, što predstavlja porast od 7% u poređenju sa istim periodom prethodne godine, pokazuju podaci Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA). Ovi podaci ukazuju na to da je ruski LNG činio 16% ukupnog uvoza energenata stranog porekla u EU, prema izveštaju EU Obzervera. Uvoz ruskog LNG-a širom Evrope takođe je zabeležio porast od 2%.
Uprkos sankcijama koje je Evropska unija uvela Rusiji, situacija na tržištu tečnog prirodnog gasa ostaje kompleksna. Devetnaesti paket sankcija, usvojen 23. oktobra, zabranjuje uvoz ruskog LNG-a do januara 2027. godine, što može dodatno uticati na dinamiku snabdevanja i potražnje.
Francuska se ističe kao vodeća zemlja u uvozu ruskog LNG-a, sa udelom od oko 41% u ukupnom evropskom uvozu ovog energenta tokom prve polovine godine. Slede Belgija sa 28%, Španija sa 20%, Holandija sa 9%, i Portugal sa 2%. Ova struktura uvoza može se podložiti promenama usled sve većih pritisaka na EU da smanji zavisnost od ruskih energenata.
Zemlje članice EU su od početka 2022. do juna 2025. godine potrošile oko 120 milijardi evra na gas iz gasovoda i LNG uvoza iz Rusije. Ove brojke ukazuju na značaj ruskog gasa u evropskom energetskom miksu, uprkos političkim i ekonomskim sankcijama koje su uvedene zbog sukoba u Ukrajini.
Uprkos izazovima, Evropska unija nastavlja da uvozi velike količine tečnog prirodnog gasa. U prvoj polovini 2023. godine, uvoz LNG-a povećan je za 21% na ukupno 73,1 milijardu kubnih metara. Ova potražnja za LNG-om može se delimično objasniti potrebom za diversifikacijom izvora snabdevanja i smanjenjem zavisnosti od tradicionalnih izvora, posebno iz Rusije.
Od januara do juna 2023. godine, EU je potrošila 30,4 milijarde evra na tečni prirodni gas, pri čemu je najveći deo ovog energenta, u vrednosti od 16,8 milijardi evra, uvezen iz Sjedinjenih Američkih Država. Ovaj trend ukazuje na promene u globalnoj energetskoj sceni, gde se američki LNG sve više pozicionira kao alternativni izvor za evropske potrošače.
Povećana potražnja za LNG-om iz SAD-a može biti rezultat viših cena gasa u Evropi, što je podstaklo evropske zemlje da traže alternativne izvore snabdevanja kako bi obezbedile stabilnost svojih energetskih sistema. Ova situacija takođe može dovesti do jačanja trgovinskih odnosa između SAD-a i EU u oblasti energetike.
Kako se bliži početak primene sankcija protiv ruskog LNG-a, EU će se suočiti sa izazovima u obezbeđivanju potrebnih količina gasa za svoje industrije i domaćinstva. Mnoge zemlje će morati da preispitaju svoje strategije energetske sigurnosti i diversifikacije, kako bi se pripremile za potencijalne nedostatke u snabdevanju.
Osim toga, evropske zemlje će morati da rade na povećanju kapaciteta za skladištenje i transport LNG-a, kao i na razvoju infrastrukture koja će omogućiti bržu i efikasniju distribuciju ovih energenata. Ova situacija može dovesti do dodatnih investicija u obnovljive izvore energije, kako bi se smanjila zavisnost od fosilnih goriva i poboljšala energetska efikasnost.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da će se evropska energetska politika morati prilagoditi novim globalnim realnostima, a izazovi u vezi sa snabdevanjem i cijenama gasa ostaju na dnevnom redu. U tom smislu, budućnost evropskog energetskog tržišta zavisiće od sposobnosti EU da se adaptira na promene i pronađe održive alternative za svoja energetska snabdevanja.
